POGLED ISKOSA: Magija crteža

Ovaj umetnik iz generacije školovane oko 1968, predstavio je u tom sjajnom, velikom prostoru, svoje nove crteže i neke od starih. Reč je o ostvarenjima kamernog formata, u koja su uloženi neposrednost i potpuno intimni rad crtača saobraženog podlozi, ruci i alatki.

To su pravi crteži, izvedeni po svim pravilima crtačke umetnosti a ne neki megalomanski projekti, eksperimenti i pseudoavangardna iživljavanja. Ova dela upućena su dubljim slojevima bića, zato ih publika sa takvom pažnjom razgleda, crtani su satima i danima i ne mogu se iscrpeti letimičnim pogledom. Rašajski ulaže celu svoju umetničku volju u svaki svoj rad, ne odstupa u kvalitetu i ne uzmiče sa godinama, u dobi kada su mnogi likovni umetnici stvaralački propali ili napustili umetnost. On stvara studije, recimo to u pohvalnom smislu, sa manijakalnom preciznošću, posvećenošću pravog adepta crtačke umetnosti, na način starih majstora, kako više niko ne ume da crta. Decenijama istražuje severnu renesansu po evropskim muzejima i pre svega se raduje crtežima starih majstora, stoga ide njihovim tragom. Crtež je visok vid likovnog izražavanja, svojevrsna esencija likovnosti, kičma i stub celokupne građevine vizuelne umetnosti. Zato Rašajski crtežu pristupa sa krajnjim poštovanjem, pažnjom i obazrivošću, inače bi rezultat bio traljav. Njegove teme su večne, univerzalne, moralne i religiozne: vitez, smrt i đavo, životinja, gmizavac i ptica u odnosu prema čoveku, prodor u magiju, hrišćanstvo i demonizam.

Začudo ovaj prastari govor, ovakva tematika iz ponora ljudske duše i dalje anesteziranom savremenom čoveku ateisti mnogo toga govori, dodiruje ga i iznenađuje. Kao da je sada u vreme posttehnološkog digitalnog mulja trenutak da se na čistini srca susretnemo sa jednom travkom, ptičjim perom ili krilom. Priroda i onostrano i sada govore o tajnama a sm crtež je velika tajna.

Rašajski ukazuje da je prava umetnost vanvremena, ne zanimaju ga aktuelne dileme moderna - postmoderna - smrt umetnosti. On ispituje nemoguće: zapretene slojeve crteža, nagomilavanja i zdruzgavanja materije i stvorenja, oprobava finoću i zategnutost linije, pronalazi za svaku formu njenu meru u liniji i modelaciji, služeći se moćnim sredstvom starih majstora - crno-belim odnosima. Kako je rekao Đorđe Kadijević, niko tako više ne crta u našoj umetnosti.

"Magija crteža" je izložba koju je osmislio i dao joj naziv legendarni likovni kritičar Đorđe Kadijević. Ostvarena je njegovim zalaganjem mimo konkursa, on je napisao uvodni tekst u katalogu i govorio nadahnuto na otvaranju izložbe, mada ima devedeset dve godine. Time je obeležena izložba Rašajskog održana u istoj galeriji pre trideset godina, 1994. kada je galerijom upravljao sam Kadijević.