NE BRINU O NAŠIM BAKAMA, MAJKAMA, KĆERIMA... Povodom nametnutog zakona: "Rodno osetljiv jezik" nije "polno osetljiv jezik"

PO pitanju "rodno osetljivog/senzitivnog jezika", gotovo da se ništa nije promenilo u izveštavanju i tumačenju medija u proteklih nekoliko godina. Osim nekoliko korektnih štampanih listova koji prenose stavove posvedočenih stručnjaka, preovlađuju oni u kojima možemo pročitati ili čuti: "izuzetno je neobično da naučna i verska ustanova organizuju jedan naučni skup koji se ne tiče u užem smislu Crkve", pa i sprdnja u naslovu "ženski monah ili monahinja"; "zakon koji garantuje rodnu ravnopravnost ne može biti diskriminatoran", "rodno senzitivni jezik nije ni protiv čega što ljudi doživljavaju kao važne, porodične vrednosti", taj "jezik" "treba da učini vidljivim žene koje čine 54 odsto stanovništva" itd. da navedemo samo ponešto od onoga što je napisano povodom naučnog skupa koji su organizovale SPC i Matica srpska (16. 1. 2024).

Nametnuti nam Zakon o rodnoj ravnopravnosti (uz Zakon o zabrani diskriminacije) ne brine o ženama nego o "ljudskim bićima s društveno određenim ulogama, mogućnostima, ponašanjem, aktivnostima i atributima svojstvenim ženama" (parafraziramo čl. 6), tj. ženskim dženderima. Nema on veze s našim bakama, majkama, suprugama, kćerima, drugaricama, zaovama, jetrvama, taštama, svastikama, svekrvama, tetkama, sestričinama... kakve su bile do sada. Jer, "rod" i "pol" se razdvojeno definišu (čl. 6, t. 1 i 3). Iako se dalje u Zakonu govori o "ženama" i "muškarcima", logično je da se pod prvima podrazumevaju svi koji sebe doživljavaju kao žene (mogu biti i muškarci itd.), odnosno pod drugima oni koji se doživljavaju kao muškarci (po istom obrascu). Poznaje li Ustav Republike Srbije pojam "roda"? Ne poznaje. Propisuje li se Zakonom "polno osetljiv jezik"? Ne, nego se propisuje "rodno osetljiv jezik". Da li se u javnoj komunikaciji ostavlja sloboda mišljenja i izražavanja zagarantovana Ustavom (čl. 46)? Ne, nego se nameće promena mišljenja i promena izražavanja, i to ne samo u javnosti, na radnom mestu, nego i u "ličnom životu" (čl. 6, t. 17). Da li su mediji već dužni da primenjuju jezičke odredbe Zakona, objavljenog u "Službenom glasniku" 24. maja 2021? Ne, jer "primena rodno osetljivog jezika" iz čl. 37 i 44 "stupa na snagu tri godine nakon donošenja ovoga zakona" (čl. 73), tj. kao poklon na Dan slovenske pismenosti i kulture 2024. godine. Pa zašto su onda gotovo svi još 2021. godine, i pre donošenja Zakona požurili da se rodno "korektno" izražavaju mnogo pre nego što je problem razrešen u javnosti, stvarajući privid da je "džender senzitiv" zaživeo?

Pošto se za englesko govorno područje propisuje "rodno neutralan jezik", a za nas "rodno osetljiv jezik", tamo mora da su u nečemu posebni ili mi treba da posebnost pripišemo sebi i zbog toga da budemo srećni! No, u slučaju jednosmernih korelacija dvoumljenja nema: engl. gender prenosi se terminom rod, a engl. sex terminom pol. Termin rod tehnička je ljuštura kojoj ne odgovara pojam "roda" poznat u našoj jezičkoj i društvenoj prošlosti nego mu odgovara uvezeni pojam "džendera", nedavno nastalog društvenog konstrukta. To ne smeta "akreditovanim domaćim uvoznicima" da govore o "rodu" zamenjujući "pol", kao da se stari sadržaj podrazumeva. "Blagoglagoljivo" i "sa simpatijama" objašnjavaju da je srpski jezik "rodno osetljiv", "senzitivan", "inkluzivan" i tako u beskraj, "ne mogu se načuditi" što se mi tome toliko opiremo kada je to svojstveno našem jeziku. Opštelingvistička je činjenica da je veza između jezika i vanlingvističke stvarnosti proizvoljna. To što se za "četvoronožnu životinju iz reda kopitara koja služi za vuču i jahanje" u srpskom jeziku generički (= kada se misli na vrstu) kaže konj u gramatičkom muškom rodu (a ne kobila), a za "bezrepog vodozemca hrapave kože i dugih zadnjih nogu" žaba u ženskom gramatičkom rodu (a ne žabac), nema nikakve veze s tim životinjama u stvarnosti, a još manje s drugim jezicima u svetu (osim ukoliko među njima nema genetskih veza) koji imaju vlastita imenovanja. Ako neko u ovakvom sistemu, pozivajući se na pojedinačne slučajeve, želi da nametne dosledne korelacije, u sukobu je s lingvističkom naukom i zdravom pameću, ali i ustavnim poretkom ove zemlje. Tako svi članovi "jezičke zajednice" prisilno i automatski postaju dženderi i tako se urušava glavni instrument nacionalne kulture - prirodan ljudski jezik.

Trenutak je da ogolimo istinu. Razuman čovek ne može sputavati druge da se "osećaju" kako hoće, da menjaju ili "biraju" "rod", da se izražavaju kako hoće, ali u isto vreme neće dozvoliti da mu drugi nameću vlastitu svest i osećaj za "vrednosti", pod ostrakističkom pretnjom "moralne osude" ili drakonskim kaznama, u perspektivi možda i s fizičkom prinudom jer svi elementi ideološki obrazložene isključivosti ukazuju na to da se krećemo ka globalnom totalitarizmu. Dakle, Crkva i te kako treba da se bavi ovim pitanjem jer ako zaćuti sada, koja je njena misija? Pošto nema prirodne veze između gramatičkog roda i "roda-džendera", jezičko urodnjavanje je moguće samo kao "nasilje nad jezikom". Kako je ta "veza" nova i veštačka, nijedan prirodan jezik, pa ni srpski ne može biti sam po sebi "džender senzitivan" niti je to ikada bio. Primeri poput mati, sestra, gazdarica, baš kao i devojčurak, curetak i dr. normalne su reči srpskoga jezika i one ne odražavaju "rod-džender". Za "džender senzitiv" je bitno izjašnjavanje kojeg je ko džendera, pa su oblici poput advokatica, diskriminatorka, vojnikinja etikete džender-ideologije, a ne izraz ravnopravnosti. Za standardni srpski jezik ovo su trajno markirani neologizmi.

Tvorbeno-morfološka hiperprodukcija "dženderskih parova" podrazumeva preosmišljavanje postojećih reči i stvaranje novih, uz fundamentalnu promenu prirode imeničkog roda. O razaranju sintaksičke strukture i o dekonstrukciji normalne ljudske misli nećemo ni da govorimo. Važna pretpostavka "džender senzitiva" jeste da je neutralnost muškog roda "izmišljena", jer u suprotnom "džender senzitiv" bi bio izlišan.

Lingvistička je činjenica da je gramatički muški rod u srpskome neutralan i da je njegova vrednost u jeziku generička, baš kao što je u nekim jezicima ženski ili neki treći rod neutralan, dok u nekima i nema roda. "Gramatički rod" je gramatička pojava tehnički nazvana rodom, koja nije isto što i "pol"; rod i "pol"/"rod-džender" nikako se ne mogu mešati među sobom. Domaći zastupnici džender-ideologije koriste se "podudarnošću" koju su sami proglasili. Da je slučaj smešan, govorili bismo o "kalamburu". Celu strategiju bez zazora možemo okarakterisati kao smicalicu, ali je problem što je ona ugrađena u pravni sistem ove zemlje, a da o njoj, uprkos brojnim tužbama za proveru ustavnosti, Ustavni sud izgleda da još nije obavešten?

(Autor je profesor Filološkog fakulteta u Beogradu

i naučni savetnik Instituta za srpski jezik SANU)