KNJIŽEVNA KRITIKA: Čovečanstvo se umorilo

Nasuprot našim svakodnevnim situacijama - kada možemo da menjamo bilo njih, bilo sebe - granične situacije su nepromenljive. Njima pripadaju: patnja, nužnost svakodnevne borbe za život, podložnost slučaju, namerna ili nenamerna upletenost u krivicu i, konačno, izvesnost umiranja.

U graničnim situacijama, u kojima čovek mora da donosi odluke i da na taj način odlučuje o sopstvenom opstanku, po Jaspersovom shvatanju, rađa se filozofiranje, kao ono najdublje i najvažnije, sudbinski presudno mišljenje. Zapravo, iz promišljanja čoveka koji je zetečen u graničnoj situaciji proističe njegova istinska egzistencija.

Junaci Marojevićevih novela nalaze se baš u tim - graničnim situacijama. Glavni junaci "Opštih mesta u vanrednom stanju", i "Alter ega", sudeći po njihovim psihološkim karakteristikama, podložni su slučaju. Ono što im je zajedničko jeste visoka osetljivost umetnika, čak u nekoj meri i naivnost, i neprilagođenost manifestacijama savremenog sveta koje nemaju mnogo toga zajedničkog sa umetnošću i transcedentnošću. Svetu jednog pisca, izvesno, nisu bliske procedure, nije mu jasna njihova povezanost s konkretnim agendama evropske politike. Zbog toga on na aerodromu u Frankfurtu u potpunosti postaje zavisan od volje disciplinovanih službenika koji se raspituju o njegovim stavovima u vezi sa samostalnošću Katalonije, specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini itd.

Posebnu draž toj apsurdnoj situaciji daje činjenica da se ona odvija u aerodromskoj kancelariji u kojoj se na TV emituje dokumentarna emisija o Holokaustu. Ni svetu jednog slikara iz Srbije nije najjasnija povezanost profesionalnog uspeha sa delovanjem lobija - zna da tako nešto postoji, ali ta predstava mu je maglovita sve dok sam (umalo) ne postane žrtva. Sav taj svet podrazumeva ucene, svakovrsne devijacije, beskrupuloznost, odsustvo moralnih ograničenja. Uprkos urbanosti i kosmopolitizmu tog junaka, ova apsurdna situacija otkriva njegovo suštinsko prebivanje izvan sveta - i njegovo grubo poništavanje kao razumskog i slobodnog bića.

Takođe, junaci novela "Pozitivac, "Festival" i "Famil(i)ja" odlikuju se prepoznavanjem značaja svakodnevne borbe za život. Ta borba odvija se na kulturološki različitim mestima, koja ipak imaju štošta zajedničkog. To su traume. U noveli "Pozitivac" trauma je delimično u vezi s pandemijom, delimično s kriminalizovanim okruženjem, kao i sa hronično nepovoljnom klimom u našem izdavaštvu i kulturi. U "Festivalu" i "Famil(i)ji" konstantu čine razlike koje su, kako se pokazuje, traumatične i nepomirljive. Po čitanju tih novela razumemo da će duhovi identitetskih, nacionalnih razlika na prostorima bivše Jugoslavije zapravo uvek biti stvarniji od prividnog mira i da se u njihovom preplitanju, u mnogim kontekstima, manifestuju: anksioznost, histerija, posttraumatski stresni poremećaj itd.

Po čitanju "Graničnih stanja" razumemo da je sve o čemu se pripoveda nekako manje do ljudi - koji su instrumenti represiranja ili žrtve, čak i kada su narcisoidni, euforični ili depresivni - a više do sveta koji je dekadentan, umoran, u raspadanju. Do sveta koji ne može ostati takav.