FILMSKI ROMAN: Nova knjiga Žarka Radakovića

Radakovićev prilaz i ovoj umetnosti, filmu, dakle, jeste do kraja avangardistički. Autor od slavnih filmova i svoje biografije tvori avangardni amalgam, ugrađujući svoja umetnička iskustva i poetičke osećaje u jedno filmsko more koje je takođe uticalo i na njegove umetničke "obzore". Koristeći svetsku filmsku društvenu platformu MUBI, zapravo prateći storije kultnih filmskih klasika, od slavnih stvaraoca poput Donskoja preko Bergmana do Vinterberga, načinjenih od kasnih tridesetih godina pa do naših dana, Radaković je njihovu sadržinu kao lajt-motive (i više od toga) iskoristio kako bi načinio jednu zanimljivu i avangardnu zbirku pripovedaka: zbirku koja donosi filmske pripovetke, zapravo borhesovske prozne amalgame priča i eseja koji se u jednom poetičnom toku sjedinjuju do granice kada postaju, zapravo: roman u svojoj punoj formi.

Međutim, ova Radakovićeva proza nikako nije samo vezana za pomenute filmove, ne samo zbog toga što pripovedač koristi ton i ambijent koji ga čas smešta unutar radnje, prostora i vremena filmskih ostvarenja o kojima govori a čas izvan, već i zbog toga što gotovo u svemu njegove priče odudaraju od prvobitne radnje, prostora i vremena datih filmova te se "prelivaju" i nadograđuju fabulu preko njih, kiteći ih razbokoreno novim slikama, koje se neretko i nadovezuju na same filmske sinopsise, a često su ispripovedane u drugačijim psihološkim tonovima od atmosfere filmova (jer kako je autor u predgovoru i upozorio čitaoca: filmovi su ovde samo podloga za pisanje).

Na kraju Radaković kao pisac baca na izvesnu "muku" to jest prećutno testira svog čitaoca: da sa dužnom pozornošću odgleda svih njegovih 68 "proznih podloga", koje je koristio kao svoj prozno-pripovedni motiv, te da oceni koliko je u svoju knjigu, zapravo autor, uneo bukvalnih filmskih "činjeničnih" fragmenta i elemenata a koliko vlastitog imaginacijskog ali onog realistično-biografskog štiva.