KNJIŽEVNA KRITIKA: Mračne strane čoveka

Povod za pisanje ovih posve filmičnih, dinamičnih i izuzetno duhovitih priča - koje se odlikuju ironijom, pa i autoironijom - jeste pedeset godina umetničkog stvaralaštva njihovog autora, odnosno pola veka od premijernog izvođenja njegovih drama ("Maratonci trče počasni krug" i "Radovan Treći"). Te drame su ga uvele u svet pozorišta, filma i literature, a po vrhunskim dometima odmah odredile njegovo izuzetno mesto u umetnosti i kulturi.

U ovoj knjizi razlistavaju se sećanja na: Aleksandra Acu Popovića, Nikol Kidman, Danila Batu Stojkovića, Nikitu Mihalkova, patrijarha Pavla, Džejmsa V. Harta, Boru Todorovića, Patrika Besona, Roberta Redforda, kao i na dve izuzetne ličnosti iz sveta sporta - na jedan slučajan susret (sa Peleom) i jedan prigodan (sa Euzebiom). Ovi susreti su posebni po tome što je Dušan Kovačević, zaljubljenik u fudbal i do današnjeg dana predani rekreativac, mogao i u toj sferi života biti - profesionalac.

Priče koje čine knjigu, osim po umetničkoj izuzetnosti prvog reda, na šta smo navikli kada su u pitanju dela Dušana Kovačevića, za današnjeg čitaoca su važne zato što mu, osim na osnovu značajnih detalja iz života znamenitih pojedinaca (na primer Bore Todorovića), u širem društvenom i političkom kontekstu pokazuju ne samo raspored snaga u svetu već i razmere licemerja u njemu - od misije "civilizatora" (na primer prema autohtonom stanovništvu Amerike), preko ekskluzivnog poimanja demokratije i međunarodnog prava, pa sve do mračne strane čoveka. Jer, "dvonožac voli da ratuje", kako se na nedavnom, sajamskom predstavljanju knjige, Dušan Kovačević priseća Mihizovih reči.

Na našu stalnu zapitanost o tome koliko je umetnost moćna da na svoj način pojmi pošast i vitalnost ideologija, kao i posledice opčinjenosti i zaslepljenosti njima, svakako nam odgovaraju drame i filmovi Dušana Kovačevića. Setimo se samo "Balkanskog špijuna" i "Andergraunda", a svakako nam ostaje da žalimo što zbog rata nisu realizovani neki njegovi projekti - između ostalih, snimanje filma po romanu D. M. Tomasa "Beli hotel" - iz kojih bismo znatno bolje razumeli današnja dešavanja.

I dok ne dođete do "10 filmskih priča", zaključićemo prikaz rečima njihovog autora sa sajamskog predstavljanja: "Čitajući tu knjigu susreo sam se sa problemima koji se sada dešavaju u Ukrajini. Roman govori o velikom zločinu koji se dogodio u Babljem jaru. Za nedelju dana je ubijeno preko 50.000 ljudi - Poljaka, Rusa, Ukrajinaca. Jedan od ljudi koji je to organizovao bio je Stepan Bandera o kome se i danas vode priče i zbog čega se, između ostalog, vodi rat u Ukrajini. Tom čoveku je sada podignuto stotine spomenika sa opravdanjem da se tada borio protiv Rusa. Jedna potpuno šizofrena i cinična priča o fašizmu."