TON MELANHOLIJE: Književnica Katrin Kise gošća Sajma
U DELEGACIJI pisaca iz Francuske, zemlje počasnog gosta Sajma knjiga, bila je i Katrin Kise (1963), koja je na štandu "Prometeja" potpisivala primerke svog romana "Definicija sreće".
Foto F. Mantovani
Do sada je objavila 14 romana i to kod prestižne izdavačke kuće "Galimar", i dobila nekoliko uglednih nagrada. Spisateljica je inače doktorirala na Markizu de Sadu i dvanaest godina predavala francusku književnost 18. veka na univerzitetu Jejl u SAD, a zatim se potpuno posvetila pisanju.
O "Definiciji sreće" za naš list je rekla:
- Tema romana je vreme i šta se dešava sa ljubavlju sa proticanjem godina i to od osamdesetih prošlog veka. To je priča o dve žene čiji su životni putevi potpuno različiti. Klarisa ima izuzetno haotičan životni put, i prvi put se zaljubljuje u 55. godini. Eva, naprotiv, ima stabilan brak pune tri decenije, i stabilnu karijeru, ali se ipak pita: kako očuvati strast?
Kao i u nekim drugim knjigama ove autorke i u ovoj se prepliću prizori iz svakodnevnog života u Americi i Francuskoj...
- Živela sam pune tri i po decenije u Americi i mogu da kažem da ova zemlja, u odnosu na Francusku, pruža mnogo veće mogućnosti, u smislu da gde god da ste tamo, možete započeti novi život i novu profesiju. Ali nema erotike koja je karakteristična za Francusku.
Na pitanje u kojoj je meri njena profesija uticala na njenu literaturu, Kise je rekla:
- Ne mislim da je bilo nekog odlučujućeg uticaja. Pošto od pisanja ne može da se živi, morala sam da prihvatim poziv predavača. A kada sam počela da dobijam honorar od svojih knjiga prestala sam sa tim i okrenula se pisanju.
Da je tačan prvi utisak da roman odiše velikom melanholijom, potvrdila joj je i Ani Erno, dobitnica Nobelove nagrade.
- Velika razlika u ličnostima i sudbinama moje dve glavne junakinje pokazuju taj melanholični ton iz koga se može zaključiti da je sreća uvek pomalo negde drugde - rekla je gošća.
A koliko se status žene promenio u poslednjih nekoliko decenija?
- I to je tema ovog romana. Za mene je pisanje ove knjige značilo kao nastavak "Slomljene žene" Simon de Bovoar, priče o ženi koju u pedesetoj godini napušta muž i čiji se identitet potpuno urušava. Jedna žena može da bude sama to je ono što je novo u ovom veku.