POGLED ISKOSA - Mošićev panrealizam

U privatnoj beogradskoj Galeriji N.EON svoje nove slike predstavio je najpoznatiji i najuspešniji mladi srpski slikar Petar Mošić (Beograd, 1981). Ispod spektakularnih, angažovanih sadržaja koji slikarstvo Mošića dovode u kontekst sa najaktuelnijim, gorućim temama sadašnjice, od nasilja nad decom i mladima, seksualne zloupotrebe do mentalnih devijacija i nasilja mladih, krije se skriveni kontinent, terra incognita zapretenih, potisnutih, iskrenih osećanja. Reč je o ličnostima sa ovih slika koje nisu puki likovi a koje pate ili duboko doživljavaju ovaj svet u kome se silom surove i sirove high-tech stvarnosti i robotske estetike osećanja zatomljuju u čoveku. Mošićevo slikarstvo je tajanstveno i natopljeno misticizmom, on nije banalni realista, zna kako bi Filip Arijes rekao za "vekove detinjstva".

Diskurzivno je krajnje sposoban da tumači svoje slikarstvo pa je katalogu izložbe koju je naslovio "Deca loših uzora" i njegov predgovor. Izložbu bismo u odnosu na njen sadržaj mogli nazvati i "Vekovi detinjsta i deca veka". Njegova dela su istovremeno odraz stvarnosti i njeno kritičko prevrednovanje, teskobna i krajnje slobodna. Poneki srećan dečak poput lika iz bajke pronađe put iz te sveopšte obespravljenosti i on na Mošićevim slikama zadobija zlatan odsjaj, simbolički je ozaren svetlošću. Druge ličnosti tonu do (samo)povređivanja i estetike sado-mazo pojavnosti.

Mošić je među najhrabrijim srpskim slikarima, njegova ikonografija dodiruje krajnosti, ali ne bi imponovala na taj način da u izvođačkom, manuelno-zanatskom smislu, nije dovedena skoro do savršenstva. Naivni posmatrači i kvazistručnjaci smatraju ga hiperrealistom što je dobar primer koliko su danas likovna znanja opala. Mnogi, pa i sami slikari, ne shvataju kako on radi, misle da je reč o nekom triku, a već poseta bilo kojem muzeju starije umetnosti vodi ka upoznavanju slikarstva bez vidljivog traga kista.

Nekada se polazilo od toga da se ne vidi Božji trag u stvaranju te da ni slikarstvo ne treba da ima vidljive poteze. Reč je o slikaru koji polazi od poznavanja tajni zanata, anatomije, inkarnata, činjenice da je najteže karakterno naslikati decu do veoma preciznih skraćenja i izrazitog osećaja za kjaroskuro.

Dragan Lubarda je tvrdio da Mikelanđelo zna količinu svetla i tame između prstiju a sličan osećaj ispoljava i ovaj slikar, koji je u svom panrealizmu izvršio sintezu mimetičke prakse. Ma koliko se majstorstvom oslanjao na umetnost manirizma, baroka i devetnaestog veka Mošić je savremeni umetnik, okrenut sadašnjosti i budućnosti a neke njegove slike mogu se razumeti i kao vizije. Vođen svojom zvezdom, on je jedan od najkompletnijih mlađih srpskih slikara, spreman da intuicijom i visokom stvaralačkom tehnikom odgovori na najteže likovne i duhovne izazove.