KNJIŽEVNA KRITIKA: Riznice znanja
U FOKUSU knjige Jasmine Ninkov "Nova biblioteka, inovativnost i socijalna uloga" (Internet klub, Ljig, Pedagoški fakultet, Sombor 2023), jesu sve transformacije javnih biblioteka u aktuelnom trenutku, kao i u bližoj i daljoj budućnosti.
Na osnovu svog izuzetno bogatog bibliotečkog iskustva, sticanog iz prakse kod nas i u svetu, na brojnim skupovima bibliotečkih posvećenika na kojima je mnogo puta i sama izlagala, i u posetama različitim bibliotekama, autorka pišući o tim transformacijama upoređuje prakse, uočava sličnosti i razlike, uviđa potencijale biblioteka kod nas, iznosi konkretna zapažanja, probleme, ali daje i predloge za njihovo rešavanje i realizaciju pozitivnih, novih praksi.
Zašavši najpre u istoriju bibliotekarstva i mesto javnih biblioteka u njoj sa ciljem da dođe do ključne tačke značaja tehnoloških, socijalnih i kulturnih procesa u 21. veku osvrnuvši se na razvoj njihovog poslovanja kroz vreme, sve do danas, autorka, u borhesovskom smislu, postepeno razotkriva tajnu vremena. Ti segmenti teksta kroz celu knjigu implicite pokazuju čitavu filozofiju ovog plemenitog, izuzetno značajnog zanimanja, od kojeg zapravo zavisi ekonomski razvoj svake zemlje.
Autorka u knjizi pokazuje kako taj razvoj zavisi od znanja kao ključnog resursa našeg veka u kojem su "biblioteke riznice znanja, najznačajniji centri kulture, doživotnog obrazovanja, informisanja i socijalne integracije". U tom cilju ona ukazuje na značaj ulaganja u informatički servis javnih biblioteka, jer je internet temelj civilizacije informacija, i na samu demokratizaciju informacija koje više nisu privilegija elitnih slojeva društva.
U knjizi je pokazano kako se s promenama biblioteka u informatičkoj eri i širanjem njihove namene menja i profil njenih korisnika koje ne čine samo čitaoci, ali i profil samih bibliotekara i njihovih rukovodilaca koji nastoje da u sklad sa odgovarajućom organizacionom strukturom odgovore na potrebe čitalaca kako da, između ostalog, osim fizičkim fondovima, pristupe i virtuelnim dokumentima. Upravo zbog toga u knjizi je velika pažnja posvećena informacionom menadžmentu, nastojanju stvaranja globalne biblioteke i mogućnosti da se pristupi informacijama o publikacijama bez obzira na to gde se one nalaze.
Kako najpre kao učenici i studenti, potom i kao profesionalci u različitim oblastima, pamtimo najbolje predavače, a uvek iznova čitamo najbolje knjige i nalazimo im povlašćena mesta u ličnim bibliotekama, tako bi i ovoj knjizi trebalo naći takvo mesto. Ona je pouzdani vodič u otkrivanju tajne vremena i biblioteka u fenomenu peščane knjige koja, sigurno, podrazumeva i digitalni svet.