"BUKTOK", "BUKSTAGRAM" : "Novosti" istražuju kakva je veza između književnosti i društvenih mreža, koje su prednosti i mane

I zaista, kako nam otkriva popularna "tiktokerka" Milena Mirčić ("Instagram" i "Tiktok" profil @o_knjigama_i_ljudima), inače lekarka, hašteg "booktok" broji danas neverovatnih 170 milijardi pregleda! Ona ovu društvenu mrežu koristi dve godine, a neki njeni snimci premašuju pola milijarde viđenja!

Ovo, s jedne strane, rađa nadu da se mladi ljudi vraćaju knjizi, ali, s druge strane, mnoge zabrinjava činjenica da knjiga postaje puka zabava i roba kao i svaka druga.

Kako nam Milena otkriva, ona ima nešto više od 26.000 pratilaca, a najviše pregleda na njenom profilu imaju snimci vezani za knjige "Dete u tebi mora da pronađe zavičaj" (popularna psihologija), "Jedna prava ljubav" (knjiga na engleskom) i top-lista knjiga koje bi volela da može opet da pročita prvi put: Murakami, Išiguro, Oušn Vong i Sali Runi.

- "Tiktok" mahom podrazumeva kratke snimke, mada ima i dužih, u kojima ljudi iznose utiske o pročitanom. Naročito su popularne top-liste. Dok nisam počela da ga koristim, mislila sam da je isključivo za tinejdž publiku, ali sam se prevarila. Suština je da nema elitizma, da ljudi iskreno govore o onome što čitaju. Obično je to u formi kraćeg videa ili slajd šoua. Mreža ima specifičan algoritam, formira za svakog korisnika personalizovanu strancu i preporučuje mu sadržaje - kaže Milena.

Pored žanrova koje pratioci mogu da biraju, ovde postoje i specifični podžanrovi, takozvani troupovi, čiji nazivi će vas neretko zabaviti. Recimo, u okviru trilera, postoje podžanrovi "nejasan kraj" ili "neočekivano otkriće", u okviru horora "napuštene zgrade" ili "bilo ko može da umre", a kod ljubavnih romana "ljubavni trougao", "od neprijatelja do ljubavnika", "prava osoba u pogrešno vreme" i grumpu sunshine (ona je optimistična i pozitivna, on mrzovoljan)"

Milena ne misli da ovo banalizuje književnost, već da samo daje ljudima bolje putokaze.

Dodaje i da su na ovoj platformi popularni i klasici. Kafka, Kami, Dostojevski i Tolstojeva "Ana Karenjina" apsolutni su hitovi, baš kao i Oskar Vajld, setre Bronte ili Džejn Ostin.

Uticajne mreže su i "Instagram" i "Jutjub", odnosno bookstagram i booktube. Ivana Janjić, menadžerka za društvene mreže i uticajna "bukstagramerka" (koja je poznajmila za ime svog profila junakinju Silvije Plat @estergrinvud), objašnjava da su prikazi knjiga na "instagramu" u odnosu na "Tik-tok", daleko analitičniji i ozbiljniji. Ljudi slikaju ili snimaju knjige koje su čitali i o njima pišu ponekad prave male eseje. Na "Tik toku" su kratki videi, praćeni biranim vizualima i zvučnim efektima (npr. ako je knjiga tužna, to može biti zvuk plakanja). Postoje čak i "influenseri", osobe od uticaja, koji isključivo prave vizuale da bi ih drugi preuzimali za svoje objave.

- Na "Tiktoku" fokus je na priči, kao u bilo kom filmu ili seriji, nema istorijskog ili drugog konteksta - objašnjava Janjićeva. - Nije bitno šta čitaš, bitno je čitati. Ovaj "bum", "Tiktok" je doživeo od pandemije korone, kada su ljudi bili zatvoreni. Od 2021. do 2022. skočila je upotreba haštega booktok za 1025 odsto! Ljudi, mahom mladi, čitaju da bi se zabavili i da bi, u otuđenom svetu, osetili emocije. Budući da na "Instagramu" ima više reklama i više saradnje čitalaca i izdavača, ovi mladi ljudi "Tiktok" doživljavaju kao nešto neposredno i žele da se poistovete sa osobom koja priča.

Kod nas je "buktjub" tek u povoju, dok u svetu "buktjuberi" bukvalno diktiraju čitalačke trendove. Poznate ličnosti često čitaju delove knjige za preporuku ili "buktjuberi" sami, na svojim vlogovima, snimaju sebe dok čitaju i komentarišu pročitano. I na ovim mrežama takođe su popularne top-liste, tipa "knjige koje ćete uvek voleti" ili "šta smo novo kupili". - Ljudima je u moru informacija i objavljenih dela potreban filter. Neko kome će da veruju ili ko će im "sažvakati" štivo. Zato biraju putokaze na mrežama - konstatuje Janjićeva.

Zorana Karapandžin, svršeni student nordijske književnosti, zaposlena kao marketing menadžer specijalizovan za društvene mreže, jedna je od retkih poznatih "buktjubera" u Srbiji. Dve godine je snimala videe za knjižaru i izdavačku kuću "Makart", a od 1. septembra kreće sa sopstvenim "jutjub" kanalom - "Od A do Ž sa Žozefinom K". I sama ima profl na "Instagramu" (@zozefina_k).

- Dobro je da su mreže zaista vratile knjige u fokus, približile ih običnim ljudima, nema elitističkog pristupa književnosti, čitaoci razumljivim jezikom preporučuju drugim čitaocima dela - kaže Zorana. - Problem je, međutim, jer svi, pre ili kasnije, upadnemo u konzumerističku priču i gomilamo knjige, često ne stižući da ih pročitamo.

Jurimo nova, popularna izdanja, ili ona koja imaju zavodljive korice, ili trčimo da završimo čitanje kako bismo što pre napisali prikaz. Zaboravljamo na biblioteke i stara izdanja. Na nekim mrežama ima i banalizacije sadržaja, ali to nije do mreže, već do onih koji pišu i o onome što nisu pročitali ili nisu razumeli.

Dodaje i da bez društvenih mreža izdavači, posebno mali, teško da mogu da opstanu. Na Makartoviom jutjub-kanalu za dve godine, broj pretplatnika popeo se na 8.000 bez reklame.

- Za svaku preporuku uložim ozbiljno vreme. Napišem recenziju, koju ću snimiti, potrošim nekoliko sati za snimanje. Nagrada mi je kada me ljudi zaustave i kažu "hvala ti, vratio/la sam se čitanju". Mislim da nema osobe koja ne voli da čita, samo je pitanje da li je pronašla knjigu za sebe - objašnjava Zorana.

Prema mišljenju Gojka Božovića, pisca i prvog čoveka izdavačke kuće "Arhipelag", književnost se našla na margini javnosti i medija. Većina klasičnih medija, kako primećuje, ima sve manje prostora za nju:

- Književnost je izgubila javni prostor kada je izgubila socijalnu funkciju, pre više od 30 godina. Ako nema socijalnu funkciju, književnosti u tom slučaju ostaju individualne funkcije: svako od nas čita iz drugačijh razloga. Ali mnoštvo tih individualnih funkcija nikada se neće stopiti u bilo koji obavezujući okvir, relevantan za širi krug ljudi. Književnosti je zbog toga neophodan javni prostor i vidljivost. Mada su digitalni svetovi među mnogobrojnim izazivačima koji se bore za naklonost šire publike, društvene mreže se javljaju i kao otvoreni prostor za promociju književnosti. To je pogotovu značajno ako imamo u vidu njeno gubljenje pozicije u klasičnim medijima - kaže Božović.

Tako su na društvenim mrežama, pre svega "Instagramu", oživeli profili na kojima se kontinuirano predstavljaju utisci o pročitanom.

- To nisu prikazi kakve pišu profesionalni književni kritičari, ali često jesu veoma zanimljivo i podsticajno pisani. Čitaocima danas skoro niko ne govori o knjigama. Pojava profila koji se bave knjigama utoliko je značajnija, pogotovu za nove generacije. Neki od tih profila imaju više posetilaca nego što neki klasični mediji imaju prodati tiraž ili više nego što je prosečan tiraž knjiga koje se objavljuju na srpskom jeziku. Neki bukstagrameri, uglavnom bukstagramerke, postali su istinski influenseri. Na drugoj strani, "Fejsbuk" sa ogromnom publikom pokazuje se kao pogodno mesto za promociju žanrova koji su na rubu opstanka. Uzmimo kao primer poeziju koja doživljava renesansu na mrežama. "Tviter", opet, sa svojom angažovanom publikom jeste važan informativni kanal i za knjige - kaže Božović, i konstatuje da izdavači ovde još ne koriste dovoljno mreže, ali to će neminovno morati da čine zbog promocije, informativnosti i prodaje.

Rasprodat "Grof Monte Kristo"

ZBOG planetarne popularnosti na mreži, "Grof Monte Kristo" je u jednom trenutku bio potpuno rasprodat u domaćim knjižarama. Zanimljivo je, inače, da knjižarski lanci imaju kutak "Popularno na Tik-toku".