PJER, HUMORISTIČKI MANIFEST KARIKATURE: U Susret 56. konkursu karikature kompanije "Novosti", koji će biti raspisan 5. septembra

Kada naši sportisti, pisci ili glumci dobiju neku domaću, a pogotovo svetsku nagradu, svi mediji ih hvale, štampa donosi vesti ili dugačke članke sa slikama. Ljube se pehari, grizu medalje, razvlače osmesi na velikim TV ekranima dok kajroni ponosno klize s desna na levo. Maše se sa balkona, pozornica. Predsednici i ministri šalju čestitke, ponekad i pare. Ali kada ih dobiju karikaturisti, ništa, muk. Ministarstva ne podržavaju i ne finansiraju skoro nijedan konkurs karikature. Ipak, pre nekoliko dana sam, boraveći u Kragujevcu kao član žirija međunarodnog salona antiratne karikature, saznao da su ove godine podržani od Ministarstva kulture. A oni su uobičajen, popularan vid prezentacije ove umetnosti, sa dugom tradicijom i deo naše bogate kulturne baštine. "Pjer" je najugledniji i sa 55 godina najstariji, ali opstaju i drugi, antiratni u Kragujevcu, "Zlatna kaciga" u Kruševcu, Animal Cartoon u Beogradu ili vinski na Paliću koji je krenuo pa odlaskom Milenka Kosanovića zastao. "Zlatni osmeh" takođe, iako je dostigao veliki ugled u svetu a prateće izložbe o Tesli i Nušiću bile senzacije. Nadajmo se da će i neki od njih naredne godine biti pomognuti.

Nagrade je danas na međunarodnim konkursima mnogo teže dobiti nego ranije. Nekada su se radovi slali poštom, sada uglavnom internetom, pa se broj prispelih radova često meri u hiljadama. Dobiti nagradu u tolikoj konkurenciji je zaista podvig koji bi morao biti prepoznat u medijima koji kao da se plaše da to objave. A strah vlasti od karikature i satire uvek je postojao. Setimo se samo Tomasa Nasta, "američkog Pjera" iz 19. veka i njegovu metu, kontroverznog njujorškog bankara i političara Vilijema Tvida koji je zavapio: "Briga me šta pišu novine, moji birači su i onako nepismeni, ali oni gledaju te karikature!". I Petar Križanić je, objavljujući u "Koprivama", uzeo nadimak Pjer da bi izmakao vlastima u Zagrebu a potom se preselio u Beograd, pre više od jednog veka gde je bio i među osnivačima "Ježa" 1935. godine.

U svetu i dalje raste interes za karikaturu, konkursa je sve više a javljaju se i nove, mnogoljudne nacije. Pored već etabliranih Turske, Irana, Kine, tu su i Indonezija, Maroko ili Egipat sa odličnim, izuzetno aktivnim sajtom. A u kvantitetu je i kavalitet.

Na otvaranjima dolaze uglednici iz sveta umetnosti, kulture, politike i naravno medija, koristeći ih i za promociju svoje zemlje. Pozdravljaju nas i ambasadori, viore se njihove zastave i grbovi. Nekoliko međunarodnih konkursa karikature ima tzv. Kosovo, Hrvatska takođe, gde je Udruženje karikaturista davno dobilo od države prostor i galeriju u centru grada. Kada je to svojevremeno tražio Branko Najhold u Zemunu, odgovor je bio: muk. Pa "ispoštujte nas", rekli bi zemunci sa margine.

U štampanim medijima situacija u Srbiji je još uvek neuporedivo bolja u odnosu na region. Skoro svaki list koji drži do sebe, a pogotovu oni sa tradicijom, imaju karikaturu. Ali to nije dovoljno. Konkursi, festivali humora i sl. se moraju mnogo više podžati. "Dobro je to za zdravlje nacije i država ih treba pomagati" pisao je znameniti psihijatar dr Petar Bokun u svojoj jedinstvenoj knjizi "Humoristički manifest".

Prošle godine značajne nagrade u svetu dobili su Borković (Nasredin Hodža, Ankara), Divac (WPC, Portugal) i Vlahović (Satirikon, Legnica) ali je to ostalo neprimećeno, u senci. Pjer, Kompanije "Novosti", koja ove godine slavi 70 godina od osnivanja, svetla je tačka u tom mraku ali zaostaje u kritičkoj političkoj satiri na kojoj je i postavljena Pjerova crtačka filozofija i praksa. Ne mora biti dominantna ali za neki niz godina ili decenija iz kataloga "Pjera" neko će pomisliti da je u Srbiji bilo dosadno, i bez autora koji su provocirali vlast i aktuelne događaje, a to je valjda jedna od svrha karikature.

U današnje vreme na konkursima i izložbama primetan je upliv likovno bogatih radova, i klasične i digitalne vrste. Kao da se umetnici karikature 21. veka vraćaju slikarstvu koje su napustili krajem 19. kada su zasićeni od viševekovnog vladajućeg akademizma i njegovih tema i šablona, u karikaturi otkrili jedan novi aktivizam i slobodu stvaralaštva. Taj trend prisutan je i kod nas, najpre kod mlađih autora i daje nadu da ova ova naša specifična umetnost ima budućnost.

                 (Autor je ilustrator--karikaturista, prof.FPU u penziji)