KNJIŽEVNA KRITIKA: Duboko u svetu
U NOVOJ zbirci pesama Nenada Šaponje "Psihologija gravitacije" ili "U tišini tega bačene kocke" ("Prometej"), lirski subjekt ispituje prirodu neželjenih događaja, zabuna unutar sebe i drugih, privremenost, ali i trenutke prividne besmrtnosti.
Foto: Privatna arhiva
Pokušava da pronađe svoju koordinatnu tačku i odredi je spram svega što protiče ili pak spram onoga što određuje čovekovu egzistenciju. Istovremeno nastoji da dostigne i tačku "u kojoj se pomeraju stvari". S obzirom na njegovu radoznalu i u biti dinamičnu prirodu, logična mu je i želja, jer baš on je taj koji nastoji da "pomeri svari" i unutar sebe, ali i u svetu čije odlike nastoji da razume.
Istovremeno i dinamičan i duboko meditativan, on traga za različitim rešenjima - kloni se ništavila. To nastojanje čini ga neobičnim stvaraocem jer lirski subjekt u ovoj zbirci je filozof, katkad hermetičan, čija misao je kompleksna i neprepričljiva. Izvesno visokoosetljiv, on prelazi razdaljine u sebi. Jedan od značajnih ciljeva tog puta jeste ispitati mogućnost da se zauvek ostane mlad. No, traganje za tim u njegovom složenom misaonom sistemu nema odlike infantilnosti. Zašto je ta mogućnost lirskom subjektu važna, šta ona za njega znači?
On, kao i drugi stvaraoci, zna da u životu postoji jedan period prividne besmrtnosti. To vreme se nalazi u svemogućoj mladosti, obeleženoj bezbrižnošću i lepotom. Sa tog mesta dobro je poći dalje sa nevinim nehajem koji je, moguće, preduslov za sreću i u vremenu koje dolazi, ako je priroda onoga koji dolazeće trenutke čeka vedra.
Foto promo
Sa tog mesta, iz sopstvene vedrine, intuitivo, ali i na osnovu dotadašnjeg iskustva, lirski subjekt prozire prirodu dolazećeg i baš zbog nje uočava značaj povlačenja još jednog koraka unazad. Taj korak nije odstupanje. Lirski subjekt ga čini zbog razumevanja povlašćensti prostora - i vremena - koji, osim mladosti pripadaju i detinjstvu. Lakoća njegovog duhovnog kretanja jednaka je njegovoj vitalnosti, činjenici da je "svoj i ceo, / sam i potpun": "Usred detinjstva, / u ovoj koži i telu, / pedeset i pet leta starom / krećem se u svetu, / sa očima i umom petogodišnjaka".
Sa, očigledno, urođenom otvorenošću, lirski subjekt - i u svetu i u sebi - lakše "odvaguje" različite vrste odnosa, osećanja i činjenica, dopričava priče, tajne, uspostavlja "sklad između / vidljivog i nevidljivog sebe", pretvara se u reči. Tako uspeva "da ne utone u vir drugih".
I kako to uspeva lirski subjekt u prostorima pesme, to uspeva i autor ove knjige - radoznao, drugačiji, uvek na putu - "duboko u svetu".