POGLED ISKOSA - Sećanje na Fiću

Diplomirao je na slikarskom odseku beogradskog Fakulteta likovnih umetnosti 1997. godine u klasi profesora Momčila Mome Antonovića. Te godine su galerista Milenko Janković i jedan likovni kritičar obišli sve klase FLU i zaključili da je Filipović najvrednija pojava u svojoj generaciji.

Priredili su mu prvu samostalnu izložbu, štampali katalog, otkupili prve slike i zainteresovali kupce. Od tada je Fićina karijera krenula uzlazno, postao je značajni umetnik, koga veoma cene ugledni slikari poput Borisa Dragojevića. Fiću (kako se potpisivao) cenio je i Dragoš Kalajić, nenaklonjen fantastici.

Organizovao mu je veliku izložbu u Galeriji Progres, koju je otvorio Dragoslav Bokan, veliki Fićin poštovalac. Kada je preminula Olja Ivanjicki Filipović se posebno ponosio da je u njenim zapisima otkrio podatak o tome da ona od mlađih slikara ceni samo njega i da je planirala da kupi jednu njegovu sliku.

Tačno je videla da je on veliki posvećenik Mediale, slikar vizionar, pratio je godinama sve do čega je mogao da dođe o članovima te grupe, proučavao ih i u jednu svoju čarobnu svesku zapisivao, crtao, akvarelisao i kolažirao komentare o Mediali i drugim beogradskim likovnim pojavama. Fićino stvaralaštvo predstavljeno je ukratko u knjizi "Beograd, grad tajni", najskupljem srpskom izdavačkom projektu na 1.008 strana, kao i u knjizi Ars phantastica. Atlas crteža i tekstova, jer je uz Srđana Aleksića Fraparegu najpreciziniji i najsuptilniji noviji crtač.

Fića je bio rođeni umetnik, kao Dado Đurić nije se menjao od studentskih dana. Imao je sreću da zainteresuje kolekcionara Miću Mihajlovića, koji mu je pomogao oko monografije 2021. godine. Eseje za nju su napisali Jasna Opavski i D. Đorić. Pre nje je izašla Fićina autorska knjiga "Lice knjiga", tekstovi objave sa "Fejsbuka" (otuda "Lice knjiga"). Fića je bio tih, miran i ćutljiv, ali i krajnje duhovit, umeo je da pronađe ključnu, paradoksalnu reč, pa je ova knjiga esencija njegovih javnih i privatnih doživljaja, jedna od najzanimljivijih i najoriginalnijih u našem likovnom izdavaštvu.

Čitaocu je već jasno da Miloš Filipović Fića uopšte nije bio običan slikar i svakidašnji čovek. Kada sam prvi put ušao u njegovu sobu, zatekao me je pravi mistik dugačke kose, zamišljen i melanholičan a sa plafona je visio mačji kostur. Fića je veliki ezoterik srpskog slikarstva, koji je živeo raj i pakao svojih slika, svestan da je na tragu Hijeronimusa Boša. Sećamo se zato reči Ive Andrića iz Ex Ponta: "Raznoliki su i mnogi bolovi koji zadešavaju ljude na ovoj zemlji, gdje se 'ljepšom dušom dublje jeca', ali kog je jedan samo od ovih istinskih velikih bolova zadesio, brat je moj i prijatelj!"