KNJIŽEVNA KRITIKA: Bol i lepota

Dobitnik je nekoliko važnih književnih nagrada u zemlji i inostranstvu, a među njima je i Velika nagrada Ivo Andrić za životno delo, koju dodeljuje Andrićev institut. Romani "Tihi haos" i "Kolibri" nagrađeni su najznačajnijom italijanskom književnom nagradom "Strega". U Srbiji su do sada objavljeni "Proročanstvo i druge priče" ("Geopoetika") i roman "Kolibri" ("Akademska knjiga") u prevodu Jasmine Andonović.

Uzimajući u obzir celokupno stvaralaštvo ovog pisca, uočavamo da u njemu na tematsko--motivskom planu dominiraju uvek veoma složeni, katkad i patološki porodični, prijateljski i ljubavni odnosi, žrtvovanje za bližnjeg i zbog bližnjeg, strah i bol kao usud i pokretač visokoosetljivog bića, sama moć najčešće surove sudbine i njeno prihvatanje, ispitivanje poroka i zla - u drugima, ali i u sebi, otkrivanje njihovih dometa kroz izuzetno naturalističke primere koji uvek izneveravaju čitalačka očekivanja.

Središte kompleksno komponovanog romana "Kolibri" jeste rimska četvrt Trst, ali kako se u autorskom komentaru na samom početku kaže, ova priča, koja je sačinjena od mnogo drugih priča, sadrži i mnogo drugih središta.

Upravo ta najavljena mozaičnost, sama priroda pripovedanog koju čine koloplet mnogobrojnih događaja i psihološka složenost svih junaka, kao i "talenat" glavnog - Marka Karere - da do detalja skenira i markira delikatne tačke u njihovim odnosima - ovu obimnu povest čini dinamičnom i uslovljava način njene realizacije. Ona je sačinjena od različitih vrsta dokumenata: porodičnih i ljubavnih pisama, mejlova, SMS poruka, niza funkcionalnih spiskova, razgovora, u nehronološkim, posve skokovitim vremenskim tokovima. Sadrži čak i elemente koji su na ivici fantastike, koji prate raslojenu i tragičnu povest o porodici Karera od 1960. godine, a koja seže u budućnost - sve do 2030. godine.

Već narečeni sredovečni oftalmolog Marko Karera, koga je majka zbog poremećaja rasta u detinjstvu nazvala Kolibri, postojani je nosilac udesa svih drugih junaka čije sudbine po najrazličitijim osnovama određuju njegovu (samoubistvo rođene sestre Irene, izuzetan otklon rođenog brata Đakoma od primarne porodice, psihička labilnost (bivše) supruge Marine, rođenje unuke Miraiđin, pogibija ćerke Adele...). Tom nizu priključujemo i duboko intimističku i potresnu istoriju dve ljubavi, prve - bratske - osujećene zbog jedne kobne optužbe i kasno saznate tajne - da su oba brata celoživotno zaljubljena u istu ženu - i druge, Markove i Luizine, koja je, sasvim neprirodno, zauvek ostala platonska i, verovatno zbog toga, duboko idealizovana.

Čitajući visokostilizovanu literaturu Sandra Veronezija, o ljudima - koji su uvek na gubitku - čiji životi beleže tek prosjaje sreće, i pored nemalog iskustva svih nas, ipak saznajemo nešto novo, spoznajući i usavršavajući tim činom i sopstveno biće - kroz bol i lepotu..