KNJIŽEVNA KRITIKA: Analiza stvarnosti

Dok je radnja njegovih prethodnih knjiga "Ćerka španskog borca" (Dom kulture studentski grad, 2018) i "Tamne pučine" (Dom kulture studentski grad, 2020) koje su pravi književni znalci visoko vrednovali, smeštena u vreme burne srpske istorije 20. veka, radnja romana "Tripl Dablin", ako je to radnja, smeštena je gotovo u jedan dan i u najsavremeniji trenutak.

U navedene prve dve, u okviru društvenih i političkih potresa data je istorija konkretnih ličnosti i porodica, dok u novom romanu junak pripovedač, podstaknut pozivom bivše supruge da se "neizostavno" sretnu, nakon 15 godina, najpre domišljajući šta da radi, a potom hitajući prema kafeu Panacea, mestu na kojem je trebalo da dođe do susreta, pravi izvesnu retrospektivu. No, ta retrospektiva odlikuje se čitavim nizom duhovitih dosetki, zaključaka i ironijskih komentara. Taj put - prema Panacei - ispostavilo se - prava je avantura u kojoj onaj koji je na putu pada i povređuje se, ali ide dalje. Ipak, pri tim znakovitim padovima, uvek mu se nađe neka ljupka Milica, da mu pomogne, da ga pridigne.

Sve navedeno prvi je sloj ove šarmantne priče, ali ona je na izuzetan način premrežena dubinskim analizama fenomena naše stvarnosti, kulture, pop kulture, psihologije "emančipovanih" žena ("sa sedamnaest platnih i svih drugih kartica), psihologije mladih, njihovih potreba i recepcije umetnosti, manjkavosti njihovih znanja stečenih iz neselektivnih izvora, razmene informacija na javnim mrežama, a ništa manje i književnom i filozofskom tradicijom koja je u ovom delu vrlo funkcionalna. Naime, junaka pripovedača, izvesno eruditu, baš sve iz stvarnosti podstiče da pravi poređenja sa mišljenjima onih koji već pripadaju istoriji svetske filozofije, odnosno književnosti. Osim što čini to, neprestano razmišlja i o tome šta bi autori znamenitih filozofskih i književnih dela, ili pak njihovi junaci, mislili i činili u našem vremenu.

Ako čitalac želi da sazna zašto je sedamnaest već pomenutih kartica "kao ona 24 riblja sosa gospođe Šter u Čarobnom bregu, što jadnog Hansa Kastorpa toliko zbunjuje..., zašto je Konstraktino izvođenje pesme In corpore sano emejzing i kači, koje je zaključke izvodio Lukač čitajući ženske modne časopise, da li je Panacea zaista ozdravljujuća i još mnogo, mnogo toga, "neizostavno!" će uzeti u ruke ovu knjigu čiji je autor baš na sve mislio pišući je 2022, sto godina po pojavljivanju Džojsovog "Uliksa", poeme T. S. Eliota "Pusta zemlja" i pesme Gotfrida Bena "Triper".