POEZIJA - Vremeplov

Dok iz čaše života prolaznog ispijam gorke kapi, kroz misli mi struje iskre vremena prošlih. na panelu podsvesti, čudnim sledom nižu se svetli trenuci godina prohujalih.

Teško breme koje ćutih, nestajaše pod talasima zanosa prisustva anđela. Spoznajem da svaki minut ljubavi čiste vredi više od mržnje života celih. Pod toplinom poljupca čednog, tope se ledene sante bezdušja i lažne sreće.

Negde sred puta do sazvežđa dalekih, u oblaku sete prepoznajem tvoj lik crta blagih. U zonama od oka skrivenim, kradem ti ime iz prašnog adresara sećanja. Pod ruku me uzmi i sa mnom pođi u dugu šetnju razuđenom obalom sećanja. U kolevku tvojih snova vratiću te nežno, kad lišeni balasta telesnog, spoznamo snagu duha skrivenog.

Odjeci glasova vesnika bura i čemera, nestaće za stenama lažnih izazova, dok na sagu uspomena izranjamo iz bezdana. s vremenske distance, lakoćom čarolije uma, slažemo kolaž, bez tamnih polja. u magnovenju sažimanja puteva listamo najvrednije stranice riznice sećanja.

(Iz knjige "Kanjon",
izdavač "Prometej")