POEZIJA: Proleće

Tužni ste zbog sveta...
a niste umrli od tuge;
evo, sve opet cveta,
ustajte, nema vam druge!

Sve hrli u visine,
bilje se komeša,
a čoveku se gine,
a čoveku se veša...

Zemlji je svejedno
ko će sve u nju leći,
a ko će oko Sunca
novi krug sa njom preći.

Tajna iskro sa neba,
što zaboravljaš ko si,
zar novo proleće treba
na leđima da te nosi?

(Iz rukopisa)