POGLED ISKOSA: Linija Todorova

Taj poslednji ozbiljan likovni stvaralac koji je primljen u članstvo SANU, živi svoj mit planine, trave, Sunca i oblaka nalik velikim japanskim pesnicima, samurajima lutalicama i hodočasnicima. Ima nečeg dalekoistočnog u njegovom stvaranju, kako bi pesnik Dragan Jovanović Danilov rekao "totemski očišćene kosti", prve beline i prve linije. On kao i zen umetnici želi da stigne do pralinije, do prvog i pravog traga, one putanje jednog iz kojeg ishodi mnoštvo. Otuda tolika svedenost u njegovom opusu i nepripadanje, ne može se smestiti ni u apstraktne niti figurativne umetnike, šamanski dela a nije fantasta. Miodrag Pavlović je pisao da pesma hoće da prođe između plamena i pepela, tako nastaje i Todorov crtež, kako ga ponekad još jednostavnije naziva "rukom Todorovom".

Prijatelj sa sličnim izvornim umetnikom Radislavom Rašom Trkuljom Stevanović je sa njim i Momčilom Momom Antonovićem činio plodnu opoziciju na likovnoj sceni kada se pojavio. Niti se mogao svrstati u medialne maštovnjake, ni u apstraktne redukcioniste enformela, bio je paradoksalno ekspresivan a lirski, tačnije, svoj. Premda je 1963. godine završio studije slikarstva u klasi Đorđa Andrejevića Kuna i magistrirao (1967) kod Nedeljka Gvozdenovića, nije ličio kao mnogi kreativni slabići na svoje profesore, bio je izrezbaren "rukom Todorovom". Pravi učitelji mu nisu bili sa Likovne akademije već detinjstvo, sećanje na najlepše trenutke, odakle on crpi svoj duboki misticizam.

Odatle i ljubav i duboko razumevanje linije kao izvora likovnog delanja, o kojoj je Sreten Marić, zasigurno najveći erudita koga smo ikada imali rekao: "Grafika je oduvek sredstvo za pričanje, linija, analitična, oduvek oštro ubojno oružje". Ili, kako sam Todor u "Mnogobiće. Ogled o Jednoti. Put ka zvezdanom slikarstvu", jednoj od njegovih knjiga kaže: "To se ne da naučiti, niti unapred pripremiti". Zato on naprosto nije majstor male niti monumentalne forme već iskonski umetnik.

Reč je o slikaru i crtaču koji u poslednje vreme retko samostalno izlaže pa je svaka njegova izložba likovni događaj prvog reda. Šteta što veći deo njegovog raznorodnog opusa koji obuhvata i prve performanse u Srbiji nije objedinjen u nekoj obimnoj monografiji. Veoma mali deo njegovog raznovrsnog ali u duhu celovitog opusa, te svojevrsne prirodne magije, crteži koje je sakupio kolekcionar Vojislav Vićić, mogao se videti u programski uspešnoj beogradskoj privatnoj Galeriji "Sanjaj" (gde svaka izložba ima visok nivo likovnosti), pod nazivom "Linija Todorova". Suočili smo se sa Stevanovićevim kosmičkim šarama, opisom zemaljskog šara, imaginarnim strukturama na granici figurativnog i apstraktnog, živuljakama i krugovima kao izrazima centričnog savršenstva.