PORTRET IZBLIZA: TV emisija "Do detalja" obeležila 50. izdanje

Uvek sa povodom u aktuelnom umetničkom delu (kompozicija, film, predstava, knjiga, izložba), u emisiji su ugošćeni autori rođeni u rasponu od 55 godina: od akademika Matije Bećkovića (1939) do režisera filma "Usekovanje" Siniše Cvetića (1994). Prvi deo intervjua posvećen je ostvarenju koje je glavni predmet razgovora. U drugom segmentu gostu i autorki pridružuje se kritičar koji bez ustezanja komentariše posmatrano delo, da bi se naposletku razgovor sa gostom usmerio na šira pitanja u vezi sa umetnošću kojom se bavi.

Vizuelni deo emisije veoma je važan za prijemčivost ovakvog formata televizijskom gledaocu. Impozantna je scenografija Tanje Ivanović i Dragana Bulovića u kojoj dominira "enciklopedijska" freska "Atinska škola" Rafeala Santija. Udružen sa klasično lepom muzikom za špicu Anje Đorđević, likovni identitet studija stvara ambijent udobne kulturološke korelacije sa temama razgovora. Ispod biografije gosta koja se iskucava na ekranu, kao i ispod odjavne špice, idu šaljivi zapisi sa snimanja, što predstavlja "mamac" za širu publiku koja voli da zaviri iza scene.

Režija Ivane Stivens koristi dobra formalna rešenja. Međutim, valjalo bi razmisliti o uvođenju dodatne dinamike. U skladu sa odličnom uvodnom špicom Borisa Miljkovića, koja insistira na uvećanjima malih segmenata sa Rafaelove freske, jedna kamera bi tokom razgovora mogla da hvata detalje na telu gosta vizuelno važne za njegov portret (prsten, narukvica, sat, minđuša, ruke, usta, oko, naočare ili uvojak kose).

Odsustvo arogantne voditeljske perspektive i iritantne raspričanosti retki su u našem televizijskom kontekstu. Mada u svom novinarskom stažu dokazana kao kompetentna za sve oblasti koje pokriva, autorka Sanja Milić nikad ne "krade" vreme gostu, niti želi da se istakne sopstvenim stručnim mišljenjem već to ostavlja kritičarima. Glavni kvaliteti jesu diskretno umeće vođenja razgovora, kao i postavljanje duboko promišljenih a kratkih pitanja sa ciljem usredsređivanja sagovornika na vlastitu umetničku unutrašnjost.

Profesionalna priprema i iskustvo autorke ne bi bili dovoljni za uspeh emisije da ne postoji lični pečat i to upravo u detalju: uvek sa damskom štiklom istaknutom u mizanscenu, ali nikad sa olimpskom uštogljenošću, Sanja Milić se u razgovoru povremeno ispotiha smeška a katkad i zabaci glavu unazad, razdragano propinjući ramena, u glasnom smehu kao pratiocu uspele komunikacije. Za njenu medijsku harizmu veoma je važan i prepoznatljiv glas u kojem se čuje živi mermer Partenona.

Razgovarajući o dokumentarnom serijalu "Kultura Srba u Hrvatskoj", autorka je Nikitu Milivojevića upitala da li mu je nešto bilo bolno dok je to radio. Reditelj je orošenih očiju odgovorio da je tamo nestao čitav jedan život. Tako se zgodio jedan od antologijskih momenata u kojem se čita i autopoetička svrha emisije. U kontrastu sa vremenom iz različitih razloga podobnom za nestajanje kulture, "Do detalja" predstavlja sigurnu, dobro uređenu i trajnu kuću za umetničke svetove koji su u njoj prebivali.