AZBUKA PO DUŠKU: Omaž dvojici velikana iz pera Miroslava Maksimovića

Ovu je, već atraktivno zamišljenu i dizajniranu slovaricu i pesmaricu, grafički uredila i svojim veselim crtežima vizuelno još upečatljivijom učinila ilustratorka Milica Dopuđa, a objavila ju je izdavačka kuća "Čigoja štampa".

One baš malene, buduće čitaoce, koje će na ovaj način roditelji i drugi veliki čitači po prvi put uvesti u svet slova, ova će knjiga bez sumnje zainteresovati za Vukovo dostignuće i navesti da počnu da prepoznaju, te da pokušaju i sami da interpretiraju, grafički prikaz glasova naše azbuke. Nešto će starijima, početnicima u samostalnom čitanju i pisanju, Maksova slovarica po Vuku i pesmarica po Dušku svakako poslužiti kao nezamenjiv priručnik pri pisanju prvih štampanih slova, uz stihove koji se zauvek pamte i mnogo govore - poput onih "Bješe netko Karadžiću Vuče. Beše netko Radović Dušane..." koji "ilustruju" slovo B.

- Ova knjiga je izraz poštovanja prema delu Radovića, a nastala je po narudžbi. I po tome na Radovićevom je tragu: gotovo sve što je pisao on je napisao po porudžbini ili zadatku...

Šteta je što nije bilo više narudžbi: recimo, u Radovićevoj rukopisnoj ostavštini nalazi se obiman materijal koji je pripremao za bukvar ili, kako ga je on nazivao, "prvu knjigu" - jer je bukvar prva knjiga sa kojom će se dete suočiti. Nije ga napravio: niko iz naše tadašnje države nije se setio da mu taj bukvar - koji nijedna od naših tzv. reformi obrazovanja ne bi mogla da preskoči - poruči... - objašnjava autor knjige i i predgovora naslovljenog "Jubilej i paradoksi Dušana Radovića", Maksimović, i dodaje:

- U tome sam bio na Radovićevom tragu ali u tekstu nisam mogao, naravno, da ga pratim: ko pokuša da se igra kao Duško, nadajući se da će ga nadmašiti - promašiće. Ipam, dobar deo "mojih" slova pristupa sadržaju na satiričan i ironičan način, što je često radio i Dušan Radović. Drago mi je što sam teme koje Duško nije poznavao, jer ih u njegovo vreme nije bilo, pogledao umesto njega. Istovremeno mi je i žao, jer znam da bi ih on pogledao duhovitije i ubitačnije.

Bez ikakvih pretenzija da Duška nadmaši, Maks je ipak uspeo da mu ispeva više no dostojan omaž, koji istovremeno slavi i onoga ko je tu savršenu azbuku - kao alat neophodan za svako pisanje i pesmu, osmislio, na polzu svih nas, pisaca ali i čitalaca.