RAVNICA MILIJA OD PARIZA: Tri decenije od smrti slikara Milana Konjovića

Galeriju "Milan Konjović" koju je svojoj rodnoj varoši Somboru umetnik darovao još za svog života, prošle godine razgledalo je 11.200 poklonika umetnosti što je najviše u poslednjoj deceniji, a po zapisima iz knjige utisaka, od 1966. godine do današnjih dana Konjovićevu galeriju u gradu na zapadu Bačke, koji ne broji više od pedesetak hiljada žitelja, posetilo je milion i sto hiljada poklonika likovne umetnosti sa svih strana sveta.

Posetilaca će idućih meseci, nesumnjivo, biti i više, jer u ovoj godini spajaju se tri važna Konjovićeva datuma: 28. januara navršilo se 125 godina od njegovog rođenja, 10. septembra biće 57 leta otkako je svoje slike - miljenice darovao rodnom gradu, a 20. oktobra biće tačno tri decenije otkako se veliki slikar upokojio.

- Stalnu postavku "Vojvodina - večita slikarska tema" - zamenićemo 17. februara na Dan grada Sombora, postavkom koja će prvi put obuhvatiti svih 59 pastela iz Konjovićevog legata. Biće u Somboru i drugim gradovima još izložbi kao i prilika da se podsetimo na velike Maestrove prijatelje i biografe kao što su dr Katarina Ambrozić, dr Draško Ređep i mnogi drugi - najavljuje nam Milena Rackov Kovačić, direktorka Galerije "Milan Konjović", ne propuštajući priliku za podsećanje kako sugrađani Pola Sezana, slikara imresionizma i kubizma s kraja 19. i početka 20. veka, nisu imali sluha za njegovu želju da svom rodnom Eks An Provansu daruje legat-galeriju ali su Somborci sličnu Konjovićevu zamisao - oberučke prihvatili.

Inspirisan Sezanovom idejom, septembra 1966. godine, Konjović je za svojevrstan spomenik samom sebi izdvojio 500 svojih umetničkih dela (150 ulja, 20 pastela, 29 akvarela, 300 crteža i jednu tapiseriju). One su smeštene u jednospratno barokno zdanje u centru Sombora koje je dodatnim obimnim radovima preuređeno u galerijski prostor.
Ovaj svoj potez slikar je obrazložio rečima da su brojne njegove slike rasejane po zemlji i inostranstvu napuštajući ga kao što deca kada odrastu napuštaju roditeljski dom, "ali sobom su svuda ponele ovaj grad i ravnicu sagledane kroz moju grozničavu viziju, izraženu svetom mojih boja i linija".

- Slike koje su ostale sa mnom, od kojih se nikada nisam hteo odvojiti, kojih se nisam mogao odreći ni u teškim časovima, koje sam ljubomorno čuvao, te slike miljenice poklanjam ovoj galeriji i rodnom gradu Somboru u kojem sam se rodio, postao čovek, sazreo kao umetnik... Zar bi one i mogle drugom pripadati sem njemu? - reči su koje je Konjović tada uputio svojim sugrađanima ne zaboravivši da zahvali svojoj životnoj saputnici Emi Maštovskoj, koju je upoznao na studijama u Pragu 1924. godine, a koja ga je bodrila na njegovom umetničkom putu.

Kako su godine prolazile, Konjović je, kako se i obavezao ugovorom, svoj legat dopunjavao, a ta misija nastavljena je i posle njegove smrti. Galerija je u međuvremenu proglašena spomenikom kulture.

- Godine 2002. dobili smo donaciju Maestrove kćerke Vere Konjović Amidžić a reč je o 17 porodičnih portreta koji su krasile prostorije njenog doma. Te slike su deo stalne postavke. Obraćaju nam se i darodavci koji nemaju naslednike, poklanjaju nam slike, tako da danas imamo 1.084 originalna Konjovićeva dela - oko 600 ulja, 59 pastela, akvarela, tuševa... Od 6.000 dela koliko je naslikao, naša galerija je ubedljivo najveći kolekcionar - ističe direktorka Rackov Kovačić.

Od davnina su Konjovići vezani za Sombor. U ove krajeve došli su u vreme Velike seobe Srba sa patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem 1690. godine iz Pećke patrijaršije. U docnijim vekovima odigrali su značajnu ulogu u političkom, društvenom i kulturnom životu grada. Milan Konjović sin je Davida Konjovića, advokata i kraljevskog javnog beležnika, i Vere, rođene Vukićević.

- Moje detinjstvo vezano je za našu staru kuću u Crkvenoj ulici broj 11 i za salaš koji se nalazio ispred Čonoplje, na deset kilometara od Sombora. Tamo je moje detinjstvo, tamo sam ja formiran, tamo su koreni moga slikarstva - poveravao se slikar piscu Miroslavu Josić-Višnjiću, koji u vreme svojih studentskih dana u Beogradu, na proputovanju za svoj rodni Stapar, nikada nije propustio priliku da poseti slikara u njegovom Somboru.
Već kao somborski gimnazijalac, Konjović je 1914. izložio pedesetak svojih radova a 1919. se upisao na Akademiju likovnih umetnosti u Pragu, u klasu profesora Vlaha Bukovca. Posle dva semestra, studije je nastavio samostalno. Potom odlazi u Beč, da bi 1923. godine usledila studijska putovanja u Minhen, Berlin i Drezden.

U Pariz je stigao sa suprugom Emom i tu ostao do 1932. godine, do svog konačnog povratka u Sombor. Posle je pričao da je prodao salaš kako bi se obreo u gradu svetlosti i umetnika. Zaista, u Parizu postiže zapažene uspehe samostalnim izložbama, kao i učešćem na Pariskom salonu, ali...

- Sve je to bilo lepo, samo je meni ponestalo inspiracije u Parizu i ja sam odlučio da se vratim u svoj Sombor, u svoju žitnicu, u vatromet boja koji je pokretao krv u mojim žilama - reči su koje je Maestro rekao u intervjuu za "Večernje novosti", dve godine uoči njegovog preseljenja u legendu.

Po povratku iz francuskog prestonog grada u Sombor, Konjović se posvetio slikanju rodnog kraja, njegovih pejzaža, ljudi i ambijenata sa strašću vizionara, koji svemu što radi daje svoj autentični pečat.

Svih ovih godina, kako je govorio dr Draško Ređep, najbolji poznavalac slikarevog opusa, "Konjović je bio markantna, nezaobilazna činjenica naše kulture, našeg nastojanja da postanemo i ostanemo Evropa, i da, istovremeno, neprekidno dotičemo, antejski sudbonosno, vlastitu njivu".

- Mene i nije moguće upoređivati sa maloslikarima i sa tankocrtačima. Kod mene je brate, sve drukčije. I to se ne može sakriti, sve je u mome slikarstvu na broju! - govorio je slikar svojevremeno Ređepu, koji je beleške njihovih razgovora, kao i slikareve crteže u periodu 1978. do 1993. godine sabrao u knjigu "Milan Konjović: veliki potpis".
Konjovićev život obgrlio je dva veka, a njegova umetnost protezaće se na sva buduća stoleća. Pokolenja će nastaviti da odgonetaju tajnu magnetizma njegovih slika.

Zapažene izložbe

Zahvanjujući činjenici da se umetnička dela iz legata mogu prezentovati na izložbama i izvan Galerije priređeno je 150 veoma zapaženih izložbi u Parizu, Moskvi i Budimpešti što je svojevrstan pokazatelj vrhunskog nivoa dela koja je Milan Konjović zaveštao rodnom gradu.

Slikarstvo je zagonetka

Na svom umetničkom putu Konjović je bio i hvaljen i osporavan, ali to nikada nije ozbiljnije uzdrmalo njegovu veru u sebe o kojoj je govorio književniku Josić-Višnjiću. Nosila ga je strast prema životu, umetnosti i ženama.
- Ja sam od glave do pete erotičan. Za mene je žena ono bez čega ne bih mogao da živim. Ja sam morao da imam ljubav jer to mi je bio podsticaj, impuls. Slikarstvo je čudo i uvek je zagonetka. Da nije tako, davno bih prestao da slikam. Beskrajno je i neuhvatljivo kao ravnica. Misliš - tamo negde je kraj, a horizont se uvek pomera - objašnjavao je sebe Konjović.