KNJIŽEVNA KRITIKA: Izraziti dar i jezičko umeće
I U NOVOJ zbirci "Iglamo se jata" (Udruženje za očuvanje baštine "Dijak", Priboj, 2022) Dragan Marković, jedan od najistaknutijih pesnika srednje generacije, igra se motivima rata, tačnije, piše svojevrstan pesnički "Rat (i mir-bahatluk)" zasnovan na "zapanjujućim scenama i iskazima", kako je to uočio Milosav Tešić, govoreći o jednoj drugoj zbirci ovog pesnika - "Papir, kamen, makaze", koja je svojevremeno sasvim zasluženo ovenčana nagradom "Branko Ćopić" (SANU).
Foto: Privatna arhiva
Dok ironijski, čak cinično, u svojim zbirkama polazi od dečje igre, o čemu svedoči naslov nagrađene zbirke ("Papir, kamen, makaze") i dečjeg govora u novoj ("Iglamo se jata"), on izneverava očekivanja čitalaca tako što realizuje izrazito naturalističke sadržaje i slike kao rezultat igrivosti odraslih - koja svedoči, ne samo u ovoj zbirci - o zlu koje, ipak, preteže u prirodi čoveka, a koje registruje izrazito osetljivo i prozorljivo biće pesnika: Ti budi igla pletilja, / ja - budiboksnama. / Igla ušivotka i kompasova, / uživo tkam i kopam / iz kompa sjova, / iz lova plah olova. / Oče, nema nam sveta. / Kućo, nema nam kjova. / Dušo, igla gotova!
To zlo sadržano je u svemu, preliva se na sve. To uočavamo u svakoj pesmi "vrljaka i vratolomija", kako sam autor u podnaslovu imenuje svoj pesnički govor, sigurno zbog priličnog prisustva nadrealističkog u njemu, jer su oni svedočanstvo o svemoći igre misli oslobođenih proračuna, ali ne i dubokog razmišljanja i intuicije koja sve vreme obznanjuje da je "beli svet već na samrti" ("Opada crno dudinje"). Foto: Promo
Sa samrtnošću sveta lirski subjekt stvaralac sve nas surovije upoznaje sa potpunim odsustvom namere da nas bar malo poštedi. Svakom sledećom pesmom pokazuje nam kako smrtnost osvaja sve i kako se inspirativno realizuje u jeziku na sasvim različite načine - kontrastom, negacijom, čitavim katalozima koji svedoče o prirodi dolazećeg zla:
Oće rato, moja Kato! / Je l kurato, je l štrkato, je l pirgavo? / Nije Kato. Uglađeno, razmaženo, / tek od sise odbijeno... ( Je l vrljavo, je l prljavo i repato? / Nije Kato, zdepasto je i siktavo, al umilno. / Lepooko, miloglaso, šućmurasto... ("Oćerato").
Sam podnaslov zbirke, kao i igre rečima u njoj i stvaranje novih, pokazuju izraziti dar ovog pesnika koji podseća na jezičko umeće Radovana Belog Markovića, najvećeg pesnika među savremenim srpskim prozaistima, na njegove, na primer, "Urutke i sokoćala", kao i na tzv. belizme (po Milošu Kovačeviću), reči kojima je rodno mesto i jedini dom samo njegova proza. Čini se da Dragan Marković, prezimenjak najneobičnijeg savremenog srpskog pisca, dostojno nastavlja i oplemenjuje taj važan posao - istraživanje mogućnosti ojezičavanja.
BONUS VIDEO: KUSTURICI "DEJAN MEDAKOVIĆ": Prestižno kniževno priznanje u Novom Sadu uručeno slavnom reditelju