KNJIŽEVNA KRITIKA: Autoportret duše
ZBIRKA poezije Nebojše Lapčevića "Filatelist" (Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani", Kraljevo, 2022) svojevrstan je unutrašnji putopis lirskog subjekta.
Foto: Privatna arhiva
Označena raritetnim poštanskim markama kao podsticajem, počevši od Penny black, svaka pesma uverljivo svedoči o duhovnim doživljajima različitih krajeva sveta i svega što je u tom svetu, i u životu koji je "nedovršena kolekcija", lirskom subjektu bitno: najpre ono što je posve lično, potom i ono što čini svetsku kulturnu baštinu, kao i ono što čini ritam i osobenost određenog mesta - priroda, boje, mirisi, ukusi...
U Holandiji to je njegova kći, u inače antologijskoj pesmi "Pišem ti ćirilično", u kojoj su relacije određene daljinama koje se mogu savladati samo snovima, bezuslovnom ljubavlju i dodirivanjem senki, a koje se mogu posmatrati "očima Rembranta il` Vermera / dok osluškuješ / sluhom Vinsentovog uha...".
U Rusiji to je, naravno, Puškin ("Kto ubil poeta"). Obraćanje lirskog subjekta dragoj briše granice između stvarnosti i literature, tj. stvarnost pretvara u literaturu, ljubav čini univerzalnom i pokreće celokupnu memoriju u vezi s jednom od najvećih kultura sveta. Foto: Promo
U Španiji to je Pikaso ("Gernika"). Ova antiratna slika danas, u 21. veku, po viđenju lirskog subjekta stvaraoca iz iste takve pesme, simbol je sudbine sveta i autoportret Pikasove duše. U njoj je, ipak, možda neočekivano, a verovatno jedino moguće, sačuvana vera u moć umetnosti. Onaj koji joj život daje, koji je bira da govori i kada "sve odleti: / cedulje, fotografije, mnoštvo knjiga..." ("Nedovršena kolekcija"), od nje biva i pogubljen - najlepšom smrću.
S njenim govorom, jer "neophodna je poezija" (Ad principum epistolae), srećemo se u "Žamoru Monmartra" gde: "svaki uličar plaća pesmom /svoje parče neba", u "jedru što razdanjuje more uokolo, / narandže, rubove maslina... ("Sicilija").
U zbirci "Filatelist" kolekcionar pesnik, neobičan putnik (homo viator), nikako turista, zapravo slika sebe, svoje potankosti spram tačaka dočaranih izuzetnim metaforama i neologizmima ukazujući tako na ishodišta sopstvene poezije, na poetske (i likovne) pretke, a ipak i na originalnost svog umetničkog postupka o čemu svedoči njegov opus u celini.