POGLED ISKOSA: Ushićenja Grbićeve

Završila je Filološki fakultet i postdiplomske studije u Beogradu. Kao nadarena umetnica slikarstvo je učila kod poznatog akademskog slikara Stojana Trumića. Član je ULUV-a od 1996. godine, učestvovala je na kolektivnim i imala deset samostalnih izložbi. Poslednja njena veća izložba bila je u Galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu 1999. godine. Ispod te korektne radne biografije krije se nesvakidašnja žudnja za slikom, strast da se stvara svaki dan i smelo ulazi u arenu zvanu likovna umetnost. Reč je o višedecenijskoj avanturi stalne potrage za slikom koju bi trebalo da preduzme svaki takav umetnik, o nesvakidašnjoj borbi i uživanju u likovnom činu tačnije, strasti za stvaranjem ili, kako je joj je jedan čovek blizak sa prirodom rekao: "Ti moraš to da radiš!". Za nju je, dakle, svaki dan bez slikarstva izgubljen. Čenino Čenini u tom smislu savetuje mladog slikara da ne provede nijedan dan bez crtanja. Zato je taj postupak svakodnevnog duhovnog okrepljivanja za ovu pančevačku umetnicu ne samo proces već i ritual.

Formalno je ona još na početku svog likovnog puta osvojila realistički izraz na svoj, neakademski način. Zato se često kasnije služila razgradnjom čvrste celine stvarnosnog prizora, unoseći svoje intervencije na likovima, krećući se prema snažnom ekspresionizmu a na novijim ostvarenjima i ka apstrakciji. Takav put nije neuobičajen u istoriji (post)moderne umetnosti. Milica Grbić se nalazi na stazi kretanja ka likovnoj slobodi, oslobođenju umetničkog dela od viška naracije pa i same realnosti, kao ograničavajuće i često banalne. Sa realizmom može se zapasti u kič, a sa potpuno slobodnim izrazom stići do krajnje proizvoljnosti i besmislice.

Ovde je reč o nečemu drugom od tih problema (post)modernizma. Milica Grbić stvara tako da se njeni akrilici ne približavaju ili udaljavaju od stvarnosti, parametar je u nečemu drugom. Mera uspeha njenog ostvarenja je u radosti stvaranja i radosti kao estetskoj kategoriji. Stoga je njen kolorit vedar, boje žive, slika bije damarima i prosijava osećanjima. Začinje se tamo gde prestaje moć reči i njena magija sliči igri. I kada su boje na njenim kamernim radovima tamne, nisu neprivlačne ili turobne, nijanse plave imaju zvuk mora i dubinu neba. Ako je reč o ljudskom liku kao samostalnoj celini, ukoliko se on nazire kao osnov za apstraktne intervencije i redukcije (na osnovu prethodnog ciklusa posvećenog maskama), taj lik je često nasmešen a osmeh je jedna od najvećih tajni umetnosti. Najnoviji ciklus ova slikarka obeležava nazivom "Ushićenje". U današnje vreme sve je manje osećanja a kamoli ponesenosti a to ushićenje blisko je čuđenju iz koga je po Aristotelu nastala filosofija.

BONUS VIDEO: RIZNICA KULTURE I ISTORIJE: Narodni muzej - čuvar srpske baštine