GOLA ISTINA UVEK UZBUĐUJE: Nago ljudsko telo, tokom istorije, na različite načine podsticalo je stvaranje vrednih umetničkih dela

U Njujorku, kod "Kristija" prodata je novembra 2015. za 170,4 miliona dolara, a kada je slikar prvi put izložio u Parizu, umalo nije izazvala skandal većih razmera.

Od Vilendorfske Venere iz paleolita, pa do fotografskih dela sa muzama našeg digitalnog doba, nago ljudsko telo urađeno u kamenu, kao ulje na platnu, ili spakovano u NFT format, nastalo iz ritualnih, religijskih, estetskih, ili čak političkih pobuda - prošlo je kroz nebrojene mene. Ali, gola istina nikada nije prestala da uzbuđuje.

O aktuelnom interesovanju publike i domaćih kolkecionara za ovu vrstu likovnih motiva, govori i to što se na Novogodišnjoj aukciji Galerije "Arte" (trenutno u fazi postaukcijske prodaje) našlo nekoliko aktova naših uglednih autora. Istoričar umetnosti Drago Rakočević, kustos galerije, tako ukazuje na ulje na planu velikog formata, Milivoja Uzelaca, iz tridesetih godina prošlog veka:

- Za njegovu poetiku karakteristično je isticanje erotičnosti ženskog tela - objašnjava sagovornik. - S druge strane, Živorad Nastasijević koji je stavljao aktove u mitološki kontekst, a njegove nage figure bile sličnije Veneri, ovde je zastupljen sa netipičnom, slobodnijom, kompozicijom. Na njoj su dve žene, jedna pored druge, kao da su jedna drugoj odraz u ogledalu. Jedna je plavokosa, a druga crvenokosa.

Aktove je često, i kao crteže, i kao slike, radio Ivan Radović, a među kolekcionarima su, prema Rakočevićevim rečima, posebno traženi oni kubistički, iz tridesetih godina. Golo žensko telo predstavljao je i u enterijeru, i u eksterijeru (poput akvarela, žene na plaži, sa ove aukcije).

Na većini slika i crteža, kaže urbana legenda, imao je isti model. Zbog opsednutosti tom izuzetno mladom ženom, nastali su probelmi sa njenim ocem. Pričalo se da je čak hteo i da ubije Radovića!

- U poslednjem aukcijskom katalogu je i jedan rad Nedeljka Gvozdenovića, iz sredine pedesetih - nastavlja Rakočević. - Reč je o aktu rađenom u ateljeu, koji pripada konzervazivnijem načinu slikanja, gde model sedi na stolici. Uočljivo je brzopotezno slikarstvo Gvozdenovića, i nisu vidljive konture lica, pa osoba nije prepoznatljiva. Inače, ovaj rad je izlagan na 4. Bijenalu u Tokiju. Ponuđen je i jedan akt Pavla Vasića.

Najveću pažnju na aukcijskoj izložbi, međutim, imalo je delo iz privatne kolekcije, koje se nije prodavalo - u javnosti retko viđan "Ženski akt s ogledalom" Paje Jovanovića iz 1915. Na ovoj slici, prema Rakočevićevim rečima, akcenat je na puti i samoanalizi u ogledalu ženske figure, dok je u pozadini obris nejasnog pejzaža pored reke ili jezera, koji gotovo da nije završen.

- Jovanović je aktove manje radio nego druge popularne teme. Najčešći motivi su mu bile kupačice, a najviše ih je slikao u prirodi, u različitim položajima pored vode - zaključuje sagovornik dodajući, da su se na ranijim aukcijama u ovoj kući pojavljivali i aktovi Petra Dobrovića, Milenka Šerbana, Ivana Tabakovića, iz ranog perioda, Sretena Stojanovića i Peđe Milosavljevića, Đoke Mazalića... - Inače, našim umetnicima je bilo izazovnije da se bave nagim ženskim telom, tako da su veoma retki muški aktovi.

U našoj međuratnoj umetnosti, aktovima su se bavili i Jovan Bjelić i Sava Šumanović. Savi je u Parizu pozirala Kiki, čuveni model sa Monparnasa, kao i kreolka Ajša. A zahvaljujući likovnim velikanima iz svih epoha i krajeva sveta, mnoge lepotice i njihova izazovna nagota, dobile su mesto u večnosti.

Prvi je, u 4. veku pre nove ere, Praksitel izvajao potpuno golu Afroditu. Posle mermernih grčkih boginja, ređale su se Botičelijeva Venera, koja se rađala iz školjke i Đorđoneova - usnula, pa Ticijanova "Urbinska Venera", Rubensove nabrekle "Tri gracije", Engrova "Velika Odaliska", Gojina "Naga Maja" (koju je morao i da obuče), Maneova prkosna "Olimpija", Pikasove "Žene iz Alžira" (koje su takođe među najskupljih deset slika na svetu)... Do velike Su, Lusijana Frojda, modela teškog 127 kilograma, čiji je akt svojevremeno postavio aukcijski rekord za delo živog autora, kada je u maju 2008. kod njujorškog "Kristija", prodat Romanu Abramoviču, za 33, 6 miliona dolara.

Među najslavnijim muškim nagim telima je Mironov "Bacač diska", iz 5. veka pre nove ere. Gole muškarce, posle starih Grka, gde su njihove skulpture bile cenjenije od obnaženih žena, voleli su renesansni autori, među kojima se ističu vajari, a posebno Mikelanđelo. On je, pored neponovljivoog Davida, čak napravio skulpturu golog Hrista, za rimsku crkvu Sveta Marija nad Minervom, kojoj je kasnije dodata draperija "da pokrije sramotu". U slikarstvu je zatim mlado muško telo slavio - Karavađo.

Na razmeđi 19. i 20. veka, Roden ogoljuje čak i "Mislioca", Edvard Munk slika grupu kao od majke rođenih kupača (ovo ogromno, dva puta dva metra, platno nalazi se u Nacionalnoj galeriji Finske), dok ekspresivni pečat muškim aktovima daje i Egon Šile. "Momak koji je voleo Mikelađela", kako ga je nazvala njegova partnerka, pesnikinja i rokerka Pati Smit, slavni fotograf Robert Mapltrop, ostavio je iza sebe i "Crnu knjigu", studiju sa izrazito estetizovanim fotografijama nagog crnog muškarca.

Telo, obučeno i golo, posebnu ulogu je imalo u bodi artu, a jedan od najslavnijih radova, je "Imponderabilija", performans koji su Marina Abramović i Ulaj 1977. izveli u Galeriji moderne umetosti u Bolonji, stojeći potpuno goli na ulaznim vratima, tako da je publika provlačeći se, morala makar bar da ih okrzne. Naravno, intervenisala je - policija!

PAJINI AKTOVI POSLE ŽENIDBE

NAŠ Paja Jovanović omrznuo je aktove na školovanju, zbog starih i ružnih modela i gotovo ih nije radio, dok se nije oženio Muni, čiju je nagu lepotu ovekovečio i na tri akta koja se čuvaju u njegovom legatu.

NAPOLEON KAO BOG MARS

JEDINI državnik i vojskovođa koji je dobio svoj akt u modernoj istoriji je Napoleon, koga je potpuno golog, po uzoru na boga rata Marsa, izvajao italijanski neoklasični skulptor Kanova.

VELOM CENZURISAN AUTOPORTET

KADA su prošlog septembra konzervatori skinuli prašinu sa 400 godina starog dela "Alegorija težnje", Artemizije Đentileski, došli su do zaključka da je 70 godina posle nastanka, prošla kroz cenzuru, odnosno da je preko nagog ženskog tela doslikana draperija. Veruje se da je, zapravo, reč o golišavom autoportretu najveće italijanske barokne slikarke. Restauracija je u toku, a stručnjaci tvrde da draperija neće moći da bude uklonjena bez većih oštećenja slike. Ipak, kako je Artmizija Đentileski izgledala kao od majke rođena moći će da se vidi uz pomoć modernih tehnologija (ultraljubičasto svetlo, dijagnostičko snimanje i rendgenski zraci) i to na izložbi u firentinskom muzeju "Kuća Buonaroti", od 23. aprila sledeće godine.

LISTA NAJLEPŠIH POZADINA

TOKOM pandemije korone kustosi iz Jorkširskog muzeja incicirali su među kustosima širom sveta akciju, da iz svojih kolekcija izvuku aktove koje najbolje predstavljaju pozadinu ljudskog tela. To je inspirisalo likovnog kritičara "Gardijana" Džonatana Džonsa, koji je napravio top-listu, deset umetnički najuspešnijih zadnjica. Prvo mesto pripalo je Leonardovom "Stojećem muškom aktu s leđa" iz 1505. godine, a slede ga "Devojka koja se odmara" Fransoa Bušea, Ticijanovi "Venera i Adonis" i dva Davida - Mikelanđelov i Donatelov. Na šestom mestu našla se klasična grčka skulptura, nepoznatog autora iz 5. veka pre n. e. a, poznata kao "Kočijaš iz Mocije", za njom su triptih Heronimusa Boša "Iskušenje svetog Antonija", Velaskezovi "Venera i kupidon", "Silovanje Ganimeda" Damjana Maca i Rafaelove "Tri gracije".

SATAROM NA VENERU

U ZNAK protesta zbog zatvaranja liderke ženskog pokreta Emelin Pankherst, sufrežetkinja Meri Ričardson je 1914. u londonskoj Nacionalnoj galeriji satarom nasrnula na Velaskezovu "Veneru pred ogledalom".