ROMAN IZ OČEVOG PISMA: Pedeset godina "Peščanika", jedne od najčitanijih knjiga Danila Kiša

Čitava jedna istorija čitanja splela se oko "Peščanika" na različitim jezicima u proteklih pola veka. Otkako se pojavio, "Peščanik" je jedna od najčitanijih Kišovih knjiga, ostajući neiscrpljena tolikim tumačenjima, ponekad i dijametralno suprotstavljenim, ponekad i zamorno ponavljajućim. Ostaje to i posle svih poetičkih promena u kojima je sudelovala ili im je svedočila. Tako je i danas kada se od književnosti najčešće očekuje što jednostavnija priča, dok je pitanje poetike ostavljeno po strani, kao da književnost nije poslednje područje slobode, kritičkog mišljenja i rasprave o velikim idejama uz koje se može živeti i za koje vredi živeti.

Kada je prvi put objavljen "Peščanik", bilo je to veliko vreme poetike. Priče su bile važne, jer književnost kroz svoju istoriju neprestano živi od priča, ali je pitanje jezika bilo istraživano i raspravljano u svim književnim žanrovima, pa i u romanu, dok je pitanje poetike bilo neprestano otvoreno, jer se samo tako dolazilo do saznajnog iskustva, do velikih tema i velikih ideja, kao i do ključnog izraza svake književnosti. To je pitanje kako. Kako priču za koju zna možda svaki pisac i većina čitalaca njegovog jezika pretvoriti u neponovljivo iskustvo književnosti i saznanja, mišljenja i konkretnog ljudskog života. Danilo Kiš je pošao najpre od vlastitog iskustva, da bi taj "gorki talog" u velikim razmerama XX veka povezivao sa epohalnim iskustvom koje se ucepilo u svest i stvarnost svakog čoveka tog doba koji nije odustao od sopstvene savesti i koji nije okrenuo glavu od sopstvene stvarnosti. Pripovedajući o nacističkim logorima, Kiš priču jednako ispunjava užasima sopstvene biografije i sopstvenim "porodičnim cirkusom". Pripovedajući u vremenu posle "Peščanika" o boljševičkim logorima i montiranim procesima, Kiš kroz pojedinačne biografije svojih junaka ispisuje nesvakidašnju ljudsku povest patnje i ljudsku dramu istorije.

Nastajući kao treći, završni deo "porodične trilogije", "Peščanik" je vrhunac jednog toka Kišovog pripovedanja i najava pripovedanja za kakvim će Kiš posegnuti od druge polovine sedamdesetih. Rekonstruišući detinjstvo obeleženo logorskim svetom Drugog svetskog rata, "Peščnik" zaokružuje tematske linije Kišove "porodične trilogije" nastajući iz autentičnog nukleusa plaćenog najskupljim ličnim iskustvom. Ali ta rekonstrukcija, za razliku od one u "Ranim jadima" i u "Bašti, pepelu", nije dominantno lirska, već je, u svojoj osnovi, bliža dokumentarnom modelu koji će postati temeljno obeležje piščevih knjiga novela. Ta dokumentarnost postignuta je kroz paralelni tok "Istražnog postupka" i "Ispitivanja svedoka", gde se u smenjivanju preciznih i konkretizovanih pitanja i jednako usredsređenih odgovora oblikuje slika jednog života do njegovih najsitnijih pojedinosti. Iz tih pitanja i odgovora izranja slika oca koji je nestao u užasima rata i u logorima kao stvarnom i simboličkom izrazu istorije XX veka. Dok su "Slike sa putovanja" i "Beleške jednog ludaka", druga dva toka "Peščanika", po svom lirskom tonu i evokativnoj nostalgiji bliža pripovedanju u romanu "Bašta, pepeo", dokumentarni slojevi "Peščanika" najneposrednije oblikuju istorijski kontekst porodične propasti u kalvariji Drugog svetskog rata.

Utemeljen u pismu iz logora, kao poslednjem sačuvanom tragu postojanja čoveka u istoriji i, u isti čas, nestanka čoveka pred udarcima svirepe istorije, "Peščanik" proističe iz "gorkog taloga iskustva" po kome će biti zapamćen XX vek. Pismo koje je antropološka osnova "Peščanika" uputio je Kišov otac Eduard 5. aprila 1942. godine iz Kerkabarabaša sestri Olgi.

"Peščanik" je velika saga moderne književnosti o potrazi za ocem, kao i za mogućnostima saznanja o svom svetu i njegovoj istoriji. Da bi se obnovila slika oca u konkretizovanoj stvarnosti njegovog života, u "Peščaniku" se pripovedanje javlja kao istražni postupak, kao rekonstrukcija, kao smenjivanje preciznih i probranim detaljima ispunjenih pitanja i odgovora. Svako je kriv, svako ispitivanje pokazaće neku krivicu ili napuklinu u biografiji. Islednik hoće da zna sve, svaki detalj, ceo život, od onog što je rečeno, preko onog što je učinjeno, do onog što se misli, sluti ili pretpostavlja. U tom složenom procesu koji je uvek otvoren, a svako može biti kriv i jeste osumnjičen otkriva se totalitarni duh vremena. "Peščanik" je jedan od krunskih izraza književne slike tog procesa koji, nastao u jednom vremenu, ostaje opominjuće iskustvo za sva vremena.

BONUS VIDEO: RADA ĐURIČIN, NAKON OPORAVKA: Poznata glumica u druženju sa prijateljima