TEROR BANDE LUDOG KLINCA: Tinejdžer je donosio strah, živeo brzo i sve platio u sačekuši
Živi brzo i umri mlad. Samo što se u Beogradu pod "umri mlad" podrazumevalo - budi izrešetan na pločniku.
Ovo je moto iz devedesetih koji je sledio Đorđe Blagojević. Tinejdžera kog je malo ko znao po imenu i prezimenu. Jer on bio i ostao Ludi Đole. Mladić koji je za sobom ostavljao pustoš i strah. Izrešetan je na motoru u Požeškoj ulici. Ubica je u automobilu stao pored njega na crvenom svetlu semafora i sasuo rafal. Ludi Đole je otišao u istoriju podzemlja.
Sve je počelo od jednog lokalnog mangupčića iz Kumodraža, koga su prvo zvali "Mali". Onda je napunio 17 godina i došao februar 1996. kada je dobio nadimak "Ludi". Za nepuna dva meseca Đorđe Blagojević i njegova grupa počinila je seriju nasilnih napada, od ranjavanja, preko kidnapovanja, pa da otimačine i pljačke.
Prvi na meti Ludog Đoleta bio vlasnik lokalanog mini-marketa. Gazda je 25. febrauara traženi reket odbio da plati, ali se Blagojević vratio i sasuo u njega ceo šaržer iz pištolja. Tako je počelo...
Odmah je policija raspisala poternicu za njim. Njegova akcija se nastavila. U noći 5. marta bacio je "kašikaru" na automobil "opel kadet". Povređenih nije bilo ali je vozilo uništeno. U međuvremenu, oteo je lokalnog kriminalca iz Bloka 70 i držao ga u gepeku. Ludi Đole je 11. marta 1996. pokušao je da ubije Gorana Marjanovića Franju. U pucavi ispred kafića "Stefanel", Marjanović je teško ranjen u stomak, kao i dve devojke koje su bile sa njim u društvu. Oteo mu je zlatni lanac i pejdžer.
Nedelju dana kasnije pucao je na Ljubomira Zorića (19), koji je sa devojkom izašao u grad. Pucao je na njega iz automobila u pokretu, a vozilo je imalo diplomatske tablice. Serija se nastavila...
Cunerov kafić
ZEMUNAC Jovan Guzija Cuner je posle smrti Ludog Đoleta na Bežanijskoj kosi otvorio kafić posveđen njemu. Nazvao ga je “Đorđo” a na ulazu je bila fotografija motora koji je vozio u trenutku ubistva. Cunera su oktobra 2002. godine ubili pripadnici “zemunskog klana”.
Upao je 21. marta u jedan butik u Ulici braće Jerković. Sa kratežom u ruci od prodavca je tražio pazar. Kada je video da je kasa prazna, besan je pretukao prodavca i sa rafa uzeo dva zlatna lanca, sat, pištolj, pejdžer i mobilni telefon. Usledila je i burna noć 27.marta. U naselju Medaković ranio je Milivoja Zeljića i odmah pobegao u Novi Beograd. Na uglu ulica Jurija Gagarina i Agostina Neta oteo je "folksvagen korado" i vlasniku sva dokumenta i pejdžer.
Dva dana kasnije, ponovo iz automobila u pokretu, u ulici Indire Gandi pucao je i ranio Nenada Veselinovića. A, 2. aprila na meti grupe je bio i Dragan Kovačević. Njega su ranili u Jurija Gagarina.
Policija je nekoliko puta dobijala dojave gde se krije. Ali uvek je uspevao da pobegne. U poslednjoj akciji hapšenja učestvovalo je čak 100 policajaca. To se dogodilo u Tržnom centru "Piramida" u Bloku 44. Iako je centar bio opkoljen, prošunjao se pored policajaca i odjezdio automobilom koji ga je čekao na parkingu. A policajci su satima pretreživali "Piramidu" u nadi da će ga uhvatiti.
Shvativši da mi je u Beogradu vruće, i da su uhapšena četvorica članova bande, Ludi Đole beži u Italiju i to sa drugom Edvardom Stanimirovićem, koga su zvali Ludi Edi. Odatle beži u Grčku. I ponovo puca. Ovog puta na člana stare garde Kristijana Golubovića. Ispaljeno je više od 10 hitaca.
- U podlaktici imam ovaj metak koji me podseća na taj neuspeli atentat u Atini. Znam ko je pucao, ali sam se sažalio na njihove živote - pričao je kasnije Kristijan.
A onda bum! Ludi Đole je 2. juna 1998. godine izrešetan na Banovom brdu. Niotkuda pojavio se u Beogradu a policaja je mislili da je u Grčkoj pošto je snimljen na utamici AEK-Partizan. Niko nije znao kada se vratio iz Grčke. Ali, ubice jesu.
Te večeri Blagojević se vozio na motoru. Stao je na crveno svetlo semafora u Požeškoj ulici. Bio je na šinama. Sa leve strane prišao mu je ubica u automobilu. Ispaljen je rafal. Ludi Đole je pokošen pao. I tu se završila priča o klincu koji je terorisao Beograd.