STROGO POVERLJIVO! Policijski dosije broj KTN 467/99 otkriva ubice „džudo klana“ u MUP-u
NA ulazu ispred Sportskog centra „Košutnjak“ ubijen je Milorad Vlahović - Vlaja (45). Tog 11. marta 1999. godine hici u pukovnika policije, u trenutku smrti savetnika u Upravi kriminalističke policije, digli su na noge celokupno Ministarstvo unutrašnjih poslova i poprilično uzburkali javnost. Posebno što je bio veliki prijatelj Radovana Stojičića Badže (ubijen aprila 1997.) sa kojim je bio član džudo klana u policiji.
Foto privatna arhiva
Ubistvo Vlahovića je zabeležen u policijskom dosijeu koji je i danas otvoren i nosi broj KN 467/99. U ovom dosijeu nalaze se svi raspoloživi tragovi o ubici Milorada Vlahovića.
Beogradska policija je Okružnom tužilaštvu (sada Višem tužilaštvu) dan kasnije podnela krivičnu prijavu protiv NN počinioca. U prijavi piše da je NN napadač sačekao žrtvu i ispalio „više projektila u glavu i telo i udaljio se“. Zločin je najverovatnije počinjen zločin je „duga devetka“. MUP
Detaljan pregled rana stigao je u tužilaštvo 10. maja sa obdukcionim nalazom.
- Žrtva je pogođena sa šest projektila, tačnije dva metka u glavu i četiri u gornji deo tela - napisali su obducenti.
U sklopu krivične prijave policija je dostavila i zapisnik o uviđaju. Kod Vlahovića je pronađeno 2.020 dinara, 100 maraka, službena legitimacija i kreditna kartica „Dajners klub internacional“. Policajac je do Sportskog centra u Kneza Višeslava došao automobilom „jugo 55“, vlasništvo njegove supruge. U kolima je pronađen revolver „kolt“ sa šest metaka i dozvola za posedovanje oružja.
Dopunom krivične prijave policija je dostavila zapisnik sa informativnih razgovora obavljenih sa pet osoba. Radnik SC „Košutnjak“ rekao je da je oko 19 sati čuo prvo jedan, a onda više pucnjeve. Ne seća se da li ih je bilo pet ili šest.
- Uplašen, bacio sam se na pod. Nisam video nikoga da izlazi iz hola pre ubistva - glasilo je svedočenje.
Ni drugi svedok nije ništa video ni čuo dok nije počela pucnjava. Tada se i on bacio na pod.
I Simke ubijen u zasedi
NEPUNA četiri meseca posle ubistva Vlahovića, 8. jula je ubijen i njegov prijatelj, i načelnik Odeljenja unutrašnjih poslova opštine Savski venac, policijski pukovnik Dragan Simić - Simke. I njega je napadač čekao u zasedi, ispred svoje zgrade, u neposrednoj blizini Kalenić pijace. Simić i Vlahović su zajedno radili na istrazi ubistva Radovana Stojičića Badže.
Lekarka, koja radi u „Košutnjaku“, ispričala je da je sedela u svojoj kancelariji kada su je pozvali danekome ukaže pomoć.
Dvoje svedoka je ispričalo da su izašli u hol i videli ljude kako leže po podu i jednu osobu kako kleći pored čoveka koji je ležao na odmorištu stepeništa, odnosno kraj Vlahovića.
Na obradu, policija je na licu mesta uzela pet tragova papilarnih linija – otisaka nečijih prstiju. Pronađeno je i šest čaura sa oznakom PPU 979 D. Jedna od čaura pronađena je i na odmorištu stepeništa, ispred ulaznih vrata. Zato se i pretpostavlja da je jedan metak ispaljen iz neposredne blizine - ubica je overio Vlahovića.
Ubica nikada nije uhvaćen. Policija u centru Beograda posle Stojičićevog ubistva
Vlahović se paralelno s policijskom karijerom bavio i sportom, postavši državni reprezentativac u džudou. Zbog toga što se ovim sportom bavio i Badža, s kojim je Vlahović bio blizak prijatelj, kao i činjenice da su paralelno napredovali u karijeri, u policiji su ih interno nazivali džudo klanom. Kada je u aprilu 1997. godine Stojičić ubijen, počelo je i spremanje u beogradskoj policiji. Nepuna dva meseca kasnije Vlahović je s mesta načelnika Uprave kriminalističke policije premešten na funkciju pomoćnika načelnika UKP u ministarstvu. Uprkos formalnom avanzovanju u službi, bilo je jasno da je Vlahović iz operativnog posla sklonjen u zavetrinu.
Nekoliko godina kasnije, septembra 2001, motiv ubistva Milorada Vlahovića izneo je svedok pod pseudonimom „Srećko“. On je navodno ispričao da su general Stojičić i pukovnik Vlahović ubijeni su kako bi kriminalna ekipa koja je htela da osveti ubistvo Vojislava Raičevića - Voje Amerikanca, lakše smakla Bojana Petrovića, organizatora te likvidacije. Na pitanje zašto je osveti Bojanu Petroviću morala da prethodi likvidacija Stojičića i Vlahovića, „Srećko“ je odgovorio da je Petrović „bio dobar s njima i da su ga oni štitili ".