NAZOVI ME "HIBRID" I PUCAĆU! Čuveni kriminalci su besneli zbog sramnih nadimaka iz detinjstva

Nadimci uglavnom opisuju njihovu svirepost. Čuveni kriminalci, ipak, ne vole da budu nazivani po nadimcima dobijem u mladosti, u periodu života dok nisu postali „poznati“ u podzemlju. Ovo je priča o pet šefova mafije i nadimcima kojih su se stideli...

Goran Vuković
Nadimak „Majmun“ nije želeo ni da čuje. Niko ga u voždovčkom klanu nije tako oslovljavao niti je smeo. Tek posle njegovog ubistva mediji su počeli da ga tako nazivaju. „Majmunom“ su ga nazivali jedino prijatelji Ljubomira Magaša - Ljube Zemunca, u koga je Vuković ispalio smrtonosne hice.

Željko Ražnatović

Znali ste ga kao „Arkan“, nadimku koji je dobio po čarobnjaku Arkanusu, glavnom junaku njegovog omiljenog crtanog filma. Ali malo je poznato da je njegov prvi nadimak bio „Hibrid“. Tako su ga nazvali stariji drugovi iz kraja po njegovoj fizionomiji. Kasnije, ko je Ražnatovića nazvao „Hibridom“ mogao je krvavao da prođe. Ostaće zabeleženo da je i potezao pištolj na pomen tog nadimka.

Milorad Ulemek

Imao je najviše nadimaka koji su mu smetali: „Cuca“, „Bolid“, „Cema“. Ove nadimke vuče iz detinjstva sa Novog Beograda, pre nego što je postao „Legija“. „Cuca“ su ga zvale devočice iz kraja, a stariji momci „Bolid“ ili „Cema“. Zna se da je Cema postao jer je stalno dizao tegove napravljene od velikih limenki napunjenih cementom. Od ova tri nadimka jedini je preživeo „Cema“. Ali, ovako ga je oslovljao jedino tadašnji načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković i poneki dobar prijatelj, dok su ostali to naširoko izbegavali.

Luka Bojović

Zvanični nadimak za vođu novog „zemunskog klana“, koji trenutno robija u Španiji, ne postoji. Na početku svoje kriminalne karijere zvali su ga „Pekar“ i to kada je devedesetih godina otvorio pekaru na Vračaru. Ali, njegovom usponom u kriminalnom miljeu sve je manje dozvoljavao da ga oslovljavaju sa „Pekar“. Taj nadimak se gotovo izgubio.

Dušan Spasojević

Obratiti se Spasojeviću sa „Šiptar“ značilo je batine. Ovog nadimka grozio se vođa „zemunskog klana“ i niko u njegovom prisustvu nije smeo da pomene ni „š“ od „Šiptar“. Ovaj nadimak mu je „sledovao“ po geografskom poreklu, jer je iz Medveđe, u kojoj su mu prve komšije bili Albanci. Za kriminalce iz ganga uvek je, i samo, bio „Duća“.