RANJIVI SU NAJLAKŠI PLEN: Psiholozi o odnosu uglednog niškog lekara Jozefa G. i njegovih mučitelja
SUPRUŽNICI Nikola N. (46) i D. P. (34) iz Niša, koji su uhapšeni zbog sumnje da su uglednog lekara u penziji Jozefa G. (67) primenom sile i pretnjama držali u ropskom odnosu i uzimali mu novac od penzije i drugih prihoda, imali su apsolutnu kontrolu nad žrtvom.
Nišku javnost dodatno zbunjuje činjenica da se doktor, nekada načelnik kardiologije Kliničkog centra u ovom gradu, posle svega što mu se dogodilo, raspituje o sudbini svog mučitelja. Uz to, odbio je da se pridruži krivičnom gonjenju koje je pokrenulo tužilaštvo.
O ovim čudnim odnosima, socijalni psiholog iz Niša Aleksandra Kostić kaže:
- Jasno je da je ovde uspostavljen odnos jednog zlostavljača, sadiste, i jednog čoveka koji iz nekih svojih razloga sve to trpi. Zašto trpi? Možda je reč o zajedničkom interesu, ili radnji, pa se sada plaši obelodanjivanja... Kada neko nad žrtvom uspostavi takvu moć da kontroliše njeno ponašanje, da je čini ugnjetavanom, inferiornom i ugroženom, za tako nešto postoje jaki ciljevi. Kada vas neko ima u šaci zbog nečega što obično nije nešto čime možete da se ponosite, ili nešto u čemu ste pogrešili, pa kada naspram sebe imate takvu osobu koja zlostavlja, to je kao odnos vuka i jareta.
Ona kaže da različite okolnosti mogu da dovedu do toga da neko uspostavi moć nad drugom osobom.
- To je na neki način sado-mazo odnos, jedan čovek koji želi da kontroliše, gospodari vašom sudbinom i drugi koji se potčinjava. Pitanje je pod kojim se okolnostima to dešava. Neka osoba iz svojih razloga trpi, baš kao što zlostavljač ima svoje razloge i želi da ostvari neki svoj interes. Ponekad, kao razlog trpljenja, stoji i zabrinutost za porodicu - objašnjava ovaj stručnjak.
Specijalista medicinske psihologije Bojana Dimitrijević kaže da čak i kada nas neko zlostavlja, mi stvorimo neku vrstu veze sa nasilnikom da bismo se osećali bezbednije, to je takozvani stokholmski sindrom.
- Kada to traje, ljudi se vežu za to očekivano dobro u nasilništvu. Još ako je on u relativnoj izolaciji od drugih ljudi za to vreme nije mogao da traži pomoć i da se žali, onda on izgubi osećaj i ideju o tome kako bi mogao sebi da pomogne. To se pre svega odnosi na ranjive ličnosti, koje nisu nailazile na tu vrstu problema tokom života, ili ne u toj meri - objašnjava naša sagovornica.
Kada se ovakve situacije okončaju, dodaje ona, žrtva počinje da oseća slobodu i da raspolaže svojim životom i da se vraća u relativno normalno funkcionisanje, ali će, kako smatra, posledice tog perioda neslobode, odnosno prisilnog okruženja morati da se rešavaju i kroz lične terapije.
PREDSTAVLjAO NIKOLU KAO VOZAČA
Kako se sumnja, Nikola N. duže od sedam godina poznaje Jozefa G. i gotovo da su bili nerazdvojni. Svakodnevno je dolazio kod njega na posao da ga doktor pregleda. Nikome nije bilo jasno zbog čega je to tako, a navodno ga je doktor neko vreme predstavljao i kao svog vozača. Kada je lekar otišao u penziju, pre dve godine, krenula je noćna mora, jer su ga Nikola N. i njegova supruga primorali da ode od kuće, iako ima suprugu i dve ćerke. Davao im je, navodno, sav novac, zaduživao se zbog njih, a živeo je i na ulici, u staroj garderobi i povremeno spavao u autu uhapšene D. P. Kako nezvanično saznajemo, doktor se posle hapšenja supružnika vratio u svoju kuću.