VRANJE OPLAKUJE SARU, UBICA IZMIČE POTERI: Zločin za koji je osumnjičen povratnik iz zatvora uznemirio jug Srbije

Policija je u nedelju objavila fotografiju i zamolila građane za pomoć ukoliko imaju bilo kakvu informaciju o kretanju ubice koji je u bekstvu od trenutka kada je počinio monstruozan zločin.

Vest o smrti sugrađanke Sare Asanović potresla je i uznemirila Vranjance. Ova vesela devojka bila je nekada mis šarma, bavila se manekenstvom i glumom, bila aktivna u društvenom životu grada, tako da su mnogi šokirani i ne mogu da veruju da je neko mogao da ubije Saru.

Sara je živela malo kod roditelja u naselju u gornjem delu grada, malo kod bake u Gornjoj Čaršiji.

Ispred kuće Asanovića u nedelju smo zatekli njenog oca i članove porodice koji su odbili da komentarišu, jer tvrde da su godinama unazad tražili pomoć nadležnih institucija, jer su imali problema sa ćerkom, ali nisu hteli da kažu o kakvim je problemima reč.

Komšije nisu znale za loše porodične odnose, a o Sari pričaju kao o jednoj dragoj i uvek nasmejanoj devojci. Nezvanično, roditelji nisu podržali ambicije devojke da se bavi manekenstvom i zbog toga je bilo problema, a navodno je sve prijavljivano nadležnim institucijama.

Uvid u sigurnosne kamere na benzinskoj pumpi pomogao je u identifikaciji ubice, ali je i pokazao kako je došlo do ubistva, mada policija zasada ne može da dođe do jasnog motiva.

Ubijena Sara je te večeri sedela u kafiću u okviru benzinske pumpe sa još jednom osobom i sa ubicom za istim stolom, gledali su nešto na mobilnom telefonu i odjednom je Marjan ustao i ispalio više hitaca u devojku.

Marjanu ovo nije prvi zločin, jer je u noći između 12. i 13. januara 1998. godine ubio Vranjanku Ankicu Trajković, na groblju, a 22. novembra 2006. godine pokušao je da ubije Hristinu Trajković (28), koju je više puta ubo nožem u grudi, i to u blizini mesta zločina koji se dogodio u subotu veče. Oba puta je uspevao da se danima krije od policije. Nakon prvog ubistva Ankice Trajković uspevao je da dve nedelje beži od policije. Osuđen je tada na sedam godina zatvora, a posle žalbe tužilaštva Vrhovni sud je kaznu preinačio na devet godina. Na suđenju je veštak konstatovao Marjanovu smanjenu uračunljivost. Iz zatvora je izašao jer je obuhvaćen amnestijom u momentu kada mu je ostalo da odleži još godinu i po dana.

Posle pokušaja ubistva 2006. uhapšen je nakon pet dana potrage.

Navodno je odskora ponovo na slobodi. Iznajmio je stan u Šumatovačkoj ulici u Vranju, gde su u nedelju primećene jake policijske snage. Građani su u strahu i povukli su se u kuće jer se boje da bi ubica mogao biti u blizini.

Stariji čovek koji je iznajmljivao stan ubici kaže da je bio korektan i redovno plaćao stanarinu, kao i da ništa nije ukazivalo na to da može počiniti ovakav strašan zločin.

Policija dežura i u ulici Proleterskih brigada gde je Marjan ranije stanovao, jer ubica dobro poznaje ovaj kraj i ima prijatelje i poznanike.

SKRIVAO SE NA GROBLjU

POSLE prvog ubistva 1998. godine, Stamenković se dve nedelje krio od policije. Pričalo se da je danima spavao na grobu gde je sahranjena njegova žrtva Ankica Trajković i preživljavao od hrane koji su po običaju ostavljali članovi porodice. Kada je, osam godina kasnije, izbo Hristinu Trajković, navodno ga je medicinsko osoblje videlo kako se šeta po odeljenju Hirurgije gde se devojka oporavljala od teških povreda.