OBRATITE PAŽNJU: Broj finansijskih onlajn prevara porastao za petinu, evo kako građani najčešće ostaju bez para!

Udeo takve vrste incidenata povećao se sa 34 odsto u 2019. na 54 odsto u 2020.

Dve najzastupljenije šeme za obezbeđivanje pristupa bankovnim računima jesu "spasilac" i "investitor". U prvoj taktici prevaranti se pretvaraju da su stručnjaci za bezbednost koji glume određene scenarije kako bi "spasili" korisnike. Pozivaju klijente banaka i predstavljaju se kao zaposleni u sektoru za bezbednost, koji ih izveštavaju o sumnjivim naplatama ili isplatama sa računa i nude pomoć. Spasilac od korisnika može da zatraži verifikovanje identiteta putem koda koji je poslat u poruci ili puš-notifikaciji, kako bi zaustavio sumnjivu transakciju ili prebacio novac na "bezbedan račun".

Takođe od žrtve mogu da zatraže da instalira aplikaciju za daljinsko upravljanje, uz obrazloženje da je to neophodno za rešavanje problema. Prevaranti se uglavnom predstavljaju kao zaposleni u najvećim bankama u regionu potencijalne žrtve i koriste lažni ID pozivaoca za dolazeće pozive kako bi se predstavili kao prava banka.

U drugom primeru sajber kriminalci se pretvaraju da su "investitori", odnosno da su zaposleni u investicionoj kompaniji, ili da rade kao investicioni konsultanti u nekoj banci. Oni pozivaju klijente i nude im brz način da zarade novac tako što će uložiti u kripto valutu ili akcije direktno sa računa klijenta, bez potrebe da odlaze u poslovnicu banke. Kao preduslov za ovu "investicionu uslugu", investitor od potencijalne žrtve traži kod koji je ona dobila u poruci ili puš-notifikaciji.