MILENA, RASTURILA SI SEKTU: Strašne ispovesti poznatih koji su išli u Mikinu školu - Urlao je na nas, imao svoje zapovesti

Glumica Đurđina Radić osvrnula se na svoje odlaske u školu Mike Aleksića i iznela svoj deo priče.

- Juče me je dočekala vest o Miki Aleksiću. Malo je reći da sam i dalje potpuno šokirana događajima i da i dalje ne mogu da shvatim kako se to dešavalo ispred našeg nosa. Kod Mike sam išla 7 godina (sporadično doduše jer nekad nismo imali novca za te časove, a ja sam osećala strašnu krivicu da mi roditelji plaćaju nešto tako skupo čak i kad bi smo došli do nekog novca).

Pa sam često eskivirala, a i realno veoma je upitno koliko je kvalitetno utrošeno vreme da posle škole plaćaš 60 evra da ti neko govori da si glup da si debil da si debeo i lenj i pritom da urla ko iz mozga dok ti sve to govori. Sve je to naravno lepo upakovano "TO JE VRHUNSKA PEDAGOGIJA I MIKIN METOD". Ali kao mali nemaš pojma. Hoćeš da roditelji budu srećni svi su ponosni jer si izabran kod Mike, Mikino dete, kao da je božija svetlost na tebe pala.

I sve te čudne stvari kao npr početak časa uz molitvu "oče naš" kroz kanon (dobar razlog zašto sam danas ateista ide iz toga) zabrana da se roditelji uključuju na bilo koji način.

Dres kodovi, Mikine lične zapovesti (koje su bile prezentovane kao božije) koje smo morali da znamo (u jednoj od tih kaže "samo Mika vlada", I "kada me laŽete ne LaŽete vi mene, nego laŽete sebe" što sad kad pogledam kroz ovu prizmu bukvalno hoću da urlam od besa).

Al kad si mali sve to prihvatiš bez pitanja...

Misliš, valjda odrasla osoba i tvoj učitelj zna najbolje za tebe.

I počneš da ga gotiviš. Jeste strog, čak nekad i ne znaš zašto viče na tebe, stalno si ko na jajima oko njega, al živiš za momente kad je dobro raspoložen pa počneš sebi da pravdaš taj strah koji osećaš svaki put kad ideš na čas.

I zato kad te Mika nešto pohvali, pa čoveče to je kao da si upao u kazan endorfina.

Često mi se povraćalo kad bi krenula na čas utorkom uveče jel sam znala šta bi me čekalo - uvrede i vriska od koje se posle pitaš zašto postojiš uopšte - ili ako imaš sreće - fore zezanje i dobar rad.

Od te neizvesnosti sam htela da poludim svaki put. Al kad si mali i pričaš to drugima svi misle da si razmažen i kenjkav.

Znaš roditelji ti odvajaju od usta da plate MIKU ALEKSIĆA, A TI SE ŽALIŠ. Da, radili smo super stvari, svašta smo naučili, pročitali mnogo knjiga, al realno kad pogledam sve, taj strah koji je on u nama oformio sve vreme mi pravdamo kao "pa Mika je takav on je strog al je pravedan" je samo poricanje traume. Pa ljudi moji bre koja deca čekaju na čas i kad siđe grupa pre naše mi svi histerično pitamo "Kakav je danas, kakav je? Da li je raspoložen" . Odnos kao neki alkoholisani muž i uplašena žena.

Prosto se tresem od tuge i besa. Kako ništa nisam primetila, kako je sve to on sakrio Kako je manipulisao, kako je sve ono što nas je učio koristio za iskorišćavanje nevine dece.

Sva ta njegova pravila, potpuno imaju smisla za nekog predatora. Kako li je samo mogao da uradi nešto tako odvratno divnim i nežnim devojkama koje su mu beskrajno verovale i poštovale ga.

Kiptim od besa. Uvek misliš da bi prepoznao zlo, da umeš da osetiš... Ne razumem kako nam je to tako bilo ispred nosa. Hvala Mileni i devojakama, vaša hrabrost i smelost je spasla puno mladih ljudi i napokon prekinula ovu, - pa da je nazovemo pravim imenom SEKTU. Hvala vam što javno govorite. Ne predajte se. Vaša snaga inspiriše - napisala je glumica.

I naša čuvena manekenka Ivana Stanković koja je otkrila da je preživela psihičko zlostavljanje od strane Aleksića, koji joj je na to, kada je rekla da više prefefira manekenstvo od glume, poručio “rano si krenula sisama kroz život”.

- On je na mene ostavio traumatično isksustvo psihički, iako sam ja oduvek bila jaka osoba, umela sam da odbrusim, takva sam bila od malena, ali posle njegovih reči sam zanemela. To me je slomilo, i dugo sam posle sebi zamerala što mu nisam rekla u lice sve što imam. Zato nisam htela javno da ga spominjem kroz svoju knjigu, jer mu nisam uživo to rekla, jer mi nije bilo pravedno da to sazna iz knjige. Kada sam otišla na audiciju tu je bilo preko 300 dece i bila sam jako ponosna što sam primljena zajedno sa drugaricom iz odeljenja, jer su tu uglavnom bila deca čuvenih reditelja, producenata i režisera. Ono što je meni od početka smetalo jeste što je bilo dosta strogo i potpuno sam to prepoznala kad je Milena ispričala svoju verziju priče. Kasnije kroz godine, kada sam sam pričala sa sada istaknutim glumcima sve mi je to bilo konfuzno, jer su oni uglavnom opravdali njegovu strogoću - da je to bilo pedagoški dobro za njih, da ko je ojačao uspeo je u životu, a ko ne da nije za svet glume.

Međutim, bilo je tu dosta tih psihičkih i verbalnih napada. Insisitiralo se na stvarima koje su korisne, ali na pogrešan način. Prema mom mišljenu nije bilo u redu nazivati slonicom devojku koja je buckasta, govorio je: “slonice kad misliš da smršaš”. Išlo se na umivanje kad neko šapne na času, vikao je i bilo je nekoliko pravila koje smo mi prihvatali kao šalu, ali zapravo nisu bile šala. Jedno on njih je i da u školi vlada samoupravljanje, da samo Mika upravlja, što i jeste bilo tačno. On je bio izuzetan autoritet, a često puta je svemu tome prisustvovala i njegova supruga. Ona je uvek ćutala, nije imala interakciju, delovala je tužno, ali to su bili neki njihovi problemi.

U školu sam išla tri godine, dok je nisam svojevoljno napustila kad sam dobila ultimatum.

Recimo ono što je paradoksalno, ni jednom od Mike nisam odabrana za neku ulogu, ali sam bila odabrana od američke ekipe koji su snimali film “Bekstvo iz Sobibora”. Bila je to mini uloga i bila sam jako srećna. Kad se sve završilo dobila sam pismo zahvalnosti od Amerikanca, a ono što me je jako pogodilo jeste da me je Mika spustio pred svima rečima: “pa ja ovde ne vidim poziv za Holivud”.

Uporedo sam išla u školu za manekenstvo i Mika je za to saznao i onda me izveo pred celom grupom i stavio ispred stola, i rekao: “čujem da si počela da se baviš manekenstvom, moraš da biraš između grupe i manekenstva”. Ja sam rekla mogu odmah da kažem da je to manekenstvo, a on mi je poručio: “završila si sa grupom”. Kad smo izlazili napolje, pozvao me: “sačekaj ćero”, tako je zvao sve devojke u grupi, pa nastavio: “moram da ti kažem da si me razočarala, rano si krenula sisama kroz život”. Obično na bezobrazluk delujem jako dobro, ali tad sam zanemela i te reči su mene pratile dugo. Da ne pominjem da za 25 godina manekenstva nisam doživela neprijatnost ni jednu, samo profesionalizam. Zato je za mene paradoks da saznam sada da čovek koji je mislio da tu ima nešto loše je zapravo ovakve stvari radio.

Kasnije sam čula da se ponosio, da me je spominjao kao naša čuvena manekenka. Čak sam ga 2006. godine videla u Nišu na Filmskim susretima i bio je ponosan na sve što sam postigla, čak mi je predložio da snimim film, ali ja sam radila kao model i nisam to želela. U to vreme sam se zabavljala sa jednim glumcem i on je toliko meni hvalio Miku, jer je ostao bez oca, a on mu je bio kao drugi otac. Bila sam u šoku kako to da nisam videla tu njegovu stranu, ali zbog svega što sam na svojoj koži osetila dajem sebi za pravo da verujem Mileni i svaka joj čast što je javno izašla da priča o tome. Kada mi je rekao “čuvenu” rečenicu, imala sam skoro 15 godina, bila sam jako povučena, nisam se ni poljubila do tih godina, a da mi to kaže bilo je za mene šokantno. Svojim ponašanjem to nisam izazvala, bila sam isuviše fino dete, nisam čak ni pušila, psovala i slično. Mnogo godina sam žalila jer nisam mogla ništa da mu kažem na to, tako da su to za mene psihička zlostavljanja ili pogrešne pedagoške metode. To će vam reći svako ko je bio u grupi i ko je iskren. Postojalo je dvoje, troje njih na koje se nisu odnosila pravila. Bila su to deca njegovih prijatelja reditelja i producenata, te oni nisu stajali ispred stola, nisu nazivani ćerama i nisu išli na umivanje.

Takođe sam htela da kažem da to što je uradila Danijela Štajnfled nije bilo u redu, jer ako izađeš u javnost sa takvim optužbama moraš da kažeš o kome se radi. Ovako je bačena sumnja na mnoge ljude, svi su licitirali ko je to, a ta osoba je ostala nekažnjena. To se radi ovako kako je Milena uradila i hvala joj na tome. Ovo je velika stvar za sve, pogotovo za sve devojčice koje žele da zakorače u taj svet.

Jelena Đurović, filmska kritičarka, urednica portala AgitPop, školu Miroslava Mike Aleksića pohađala je kada je imala sedam godina.

- Njegovu školu, koja je tada bila u sklopu Radio Beograda pohađala sam pre 40 godina, između svoje sedme i devete godine. Tada nisam ni znala šta znači se*s i tada nije delovalo da postoje stvari, za koje se sada saznaje. Međutim, postajala je doza straha, sadističnog ponašanja i pristupa koji nije bio normalan. Uvek su izdavajana deca na koje je često vikao, svašta im govorio, dok su sa druge strane deca javnih ličnosti i državnih funkcionera bila pošteđena ma šta uradila. Takođe, kada je reč o religioznosti o kojoj čujem da se kasnije pojavila, tada između 1980. i 1982. godine je nije bilo inače bih ja istog trenutnka napustila grupu - kaže Jelena i dodaje:

- On je tada trenirao strogoću koju ja nisam htela da trpim, kao i njegovo urlanje. Više se i ne sećam šta je bio povod, verovatno neka banalnost, kada mi je rekao da ustanem i počeo da urla. Onda mi je rekao da odem da se umijem, ja sam pokupila stvari i izašla, više se nikada nisam vratila. Nisam želela da budem glumica i da se bavim time zato sam otišla kada je prvi put urlao na mene, neka druga deca su to trpela jer je u to vreme to bila jedina akademija na kojoj se učila gluma i nisu imali izbora ako su želeli da im gluma bude put. Kasnije sam ga sretala na Fakultetu Dramskih umetnosti i ne znam da li se sećao da sam bila kod njega, pozdravljali smo su prolazu ali je sigurno video prezir u mom pogledu. To nikada nisam krila, pa mislim da se ipak sećao mene. Ipak sam bila jedna od dece koja su se izdvajala i izašla na razne prirdbe ispred školice.

Jelena kaže da se Aleksić uvek družio sa moćnim ljudima.

- Drago mi je što je Milena progovorila o svemu, naročito sada kada je iza sebe ostavila bogatu karijeru kako joj niko ne bi pripisao da je ovo uradila zbog publiciteta. Uglavnom kada ovako nešto priznaju žene koje nemaju zavidnu karijeru pripiše im razlog što su to iznela u javnost. Milena je hrabra žena i ja sam joj čestitala na tome jer Miroslav je uvek bio okružen moćnim i bitnim ljudima, pa je i sam postao uticajan i moćan čovek. Zato joj pružam podršku, kao i svim drugim devojkama koje su ga prijavile da istraju u ovoj važnoj borbi. Ovo je poruka i državi da mora kontrološe šta se dešava u bilo kojoj vrsti pedagoških škola.

- Kada sam napunila nekih 16, 17 godina, Mika me je pozvao kod sebe u kancelariju na razgovor. Ne sećam se tačno kako je to iskomunicirao. Sve u svemu, počeo je da me ispituje vezano za se*s. Vrlo se dobro sećam pitanja, kao i šta sam imala obučeno taj dan, što sam kasnije čula da hoće da se desi kada je neki traumatičan trenutak bio u tvom životu. Pitanja su bila: "Da li se kre*eš?". Ja sam se naravno zbunila, ali pošto se podrazumevalo u mom životu da se na svako Mikino pitanje odgovori, ja sam stidljivo odgovorila "da", na šta se on nasmejao i rekao: "Da, da, a je l' voliš da se kre*eš?". Ja sam i dalje bila potpuno zbunjena situacijom koja se dešava, ali je on samo nastavio da postavlja pitanja. "A gde najviše voliš da se kre*eš?". Ja sam i dalje imala neki tupavi kez na licu pa je umesto mene on odgovorio na to pitanje: "Gde stigneš, a?", nakon toga je prestao da me ispituje i jedine situacije koje se sećam sledeće je bilo da mi je tražio da ustanem i da se okrenem, što sam ja poslušno uradila, da bi me on potapšao/protresao po dupetu i rekao: "Malo je kanta, ali može da prođe" - samo je deo ispovesti jedne od devojaka.