OVAKO JE MIKA ALEKSIĆ GOVORIO O SVOJIM UČENICAMA: Devojčice brže sazrevaju, sa roditeljima nije hteo da razgovara

Ovako je Mika pričao o roditeljima i deci koja su dolazila na časove kod njega, i govorio je da oni "moraju sami da žele da budu tu".

- Ne mogu ovde da budu mali ljudi čija želja da ostanu nije toliko jaka, ili nije njihova već mamina, tatina, bakina. Nikog od njih nisam zvao. Oni dolaze u ovaj studio i moraju da potvrde svoju želju, ako je iskrena. Vremenom shvate da su svi ti zahtevi potrebni samo njima - govorio je Aleksić.

- Devojčice su po pravilu nešto brže u socijalnom zrenju od vršnjaka, a na emotivnom planu postoji ono što sam primetio kao razliku – sve više dečaci ispoljavaju nežnost i romantičnost u odnosu na devojčice.

Aleksić je jednom prilikom pričao i o tome zašto nikada ne razgovara sa roditeljima svojih učenika.

- Roditelji se ponašaju kao vlasnici svoje dece. Ne znaju da se roditeljstvo i uči. U roditeljstvo, i da hoću, ne mogu niti pristajem da se mešam. Osećaj roditeljstva je uvek vezan za emotivnu ucenu. To je dominantan princip koji vlada između roditelja i dece. Na kraju krajeva, ne postoji dobar primer u svetu da roditelj može da bude profesor svom detetu. To je nemoguće. Baš zato što je između ta količina i taj oblik ljubavi. Suština je da se ljubav uči, da se emocije razvijaju i da se mišljenje uči. Taj krug je zatvoren – živiš onako kako misliš. Pre svega moraš da naučiš da misliš, i to je za malog čoveka otkrivanje stvari. Omogućiti malom čoveku da nešto otkrije ili ga navesti na taj put umeće je pedagogije, jer na tom putu on doživljava radost. Onda je učenje lako, spojeno je s takvim zadovoljstvom čak i kad taj mali čovek otkrije da ringla peče. I to je zadovoljstvo. To uzbuđenje što je nešto saznao je neprocenjivo.