JEDAN DETALJ JE SLUTIO NA NAJGORE: LJuba Šiptar sedeo sa Arkanom neposredno pre ubistva, progovorio o atentatu posle mnogo godina

Nakon mnogo godina odlučio je da prekine tišinu i otkrije neke detalje iz života koji javnosti nisu poznati.

Nije tajna da je Mihajlović mnogima bio omiljeni bankar, a ni da mu je Arkan bio jedan od prijatelja.

- Bankarstvom sam počeo da se bavim davne 1965. godine na Kosovu i Metohiji, prvo u Komunalnoj, a zatim u Jugobanci. Tada me je jedan od direktora pozvao u svoju kancelariju i odveo do prozora. Bilo je to u Prizrenu. Rekao mi je: “Pogledaj, Ljubo, ovog čistača cipela dole. Da bi bio dobar bankar, moraš da budeš i čistač cipela, i prodavac, ali i ministar, pop i predsednik države…” Svega toga sam se držao kroz celu karijeru, i nisam pogrešio. Bio sam omiljen bankar, a Ivan Stambolić, Vlajko Stoiljković, Arkan, Badža, Čeda Jovanović, Velja Ilić, Guri, patrijarh Pavle i mnogi drugi bili su mi i dobri prijatelji. Nekih, nažalost, nema više među nama - priča Mihajlović.

Priseća se da je sa Željkom Ražnativeć Arkanom bio na dan ubistva u "Interkontinentalu"

- Pošao sam na plivanje, po preporuci fizijatra, bolelo me je desno rame. U lobiju sam zatekao Arkana. Odmah me je pozvao da sednem. Inače, on me je zvao „đenerale”, zbog prezimena Mihajlović. Veli mi on:,,Đenerale, ja sam danas najsrećniji čovek na svetu. Svima sam vratio sve dugove, nikome ništa više nisam dužan."

Zaista je bio vrlo raspoložen, nasmejan. Sedeo sam s njim do 17 časova. Dok smo pričali, pored nas su stalno šetala dva čudna čoveka i pravila „makazice”. Skrenuo sam mu pažnju da mi je čudno to što rade, odgovorio je da ne brinem jer ima ljude koji sve kontrolišu. Kako sam sišao na bazen, upali su policajci i počeli da viču da je ubijen Arkan. Čim sam ustao, praktično. Kad sam izašao iz hotela, već su tu bile novinarske i televizijske ekipe, i prvi sam uslikan kako izlazim sa mesta zločina - ispričao je Ljuba Šiptar.

(Objektiv)