PONAVLJAO SAM U SEBI - SAMO DA JE ŽIV: Marko i dalje nosi ožiljke iz "autobusa smrti", dve godine od strašne tragedije
SVESTAN sam da retko ko dobije priliku za drugi život. Moje dete je dobilo tu drugu priliku i možda je jedan u hiljadu koji prežive sa takvim povredama, ali od trauma koje smo tada svi preživeli zajedno s njim još uvek ne možemo da se oporavimo - priča Radoslav Lazarević, otac osamnaestogodišnjeg Marka, koji je pre tačno dve godine bio jedan od putnika u "autobusu smrti".
Foto J. Ćosin
Marko je nesreću doživeo u ranim jutarnjim satima, oko 7.30, kada je sa svojim drugovima krenuo u školu. Autobus "Niš ekspresa" je, nepažnjom vozača, smrskan od udara voza dok se nalazio na pružnom prelazu u Donjem Međurovu. Nastradalo je osam putnika, uglavnom dece. TRAUMA Roditelji Radoslav i Jasmina Lazarević, Foto J. Ćosin
Za Markov život lekari su se borili osam meseci i malo ko je mogao da prognozira kakve će posledice ostaviti povrede kičme. Ipak, zahvaljujući vrhunskom neurohirurgu Nebojši Stojanoviću, stao je na svoje noge. A, kako je bilo ovoj porodici - teško je zamisliti.
VOZAČU POTVRĐENA PRESUDA
APELACIONI sud u Nišu pravosnažno je osudio na osam godina zatvora vozača autobusa "Niš ekspresa" Milana Zdravkovića (33). Ovom presudom Apelacioni sud je odbio žalbe odbrane Zdravkovića i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu, kojom je on osuđen na maksimalnu kaznu zatvora za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Takođe, izrečena mu je mera zabrane upravljanja motornim vozilom D kategorije u maksimalnom trajanju od pet godina, po odsluženju zatvorske kazne. On se, prema navodima optužnice, ispred pruge nije zaustavio na znak "stop", niti je pogledao levo i desno da se uveri da li ide voz.
- Znali smo da nikada nećemo odustati dok sina ne uspravimo na noge. Sada ide i bez štaka, završio je srednju školu i živi taj neki "drugi" život, ali borimo se još uvek. Sam radim i izdržavam nas petoro, ali važno je da smo svi živi - priča Radoslav, koji ne može da sakrije emocije dok se priseća tog kobnog 21. decembra 2018. godine. Bio je na poslu kada je čuo za nesreću i pohitao je ka Urgentnom centru. Zajedno sa pedesetak prijatelja i komšija čekao je da čuje šta mu se desilo sa detetom.
- Samo da je živ, ponavljao sam u sebi, dok sam gledao patnju mojih prijatelja dok im saopštavaju da su im deca podlegla povredama. Delio sam tugu sa njima jer u tim trenucima i ja nisam mogao znati hoće li nepažnja jednog čoveka i nas zaviti u crno - veli brižni otac, koji priznaje da nije ni slutio kakav će pakao proći narednih meseci dok je trajao Markov oporavak. Tragedija Autobus "Niš ekspresa" smrskan od udara voza, 21. decembra 2018., Foto D. Alihodžić
- Niški Klinički centar nam je bio drugi dom. Nismo ga ostavljali samog jer znamo kakvu je traumu doživeo. I dan-danas mu je teško da priča o toj nesreći, o svojim drugovima koje je izgubio tog dana, muči ga činjenica što je on preživeo, hiljadu je tu pitanja na koja ne umem uvek da mu dam odgovor - priznaje Radoslav, sav pod utiscima nakon liturgije za žive koja se održala u seoskoj Crkvi Svetog Ilije.
KAMEN U BEŠICI
MARKO se poslednja dva meseca suočava sa novim zdravstvenim problemom, jer su mu otkrili da ima kamen u bubregu.
- Urolog kaže da je to posledica katetera koji je morao mesecima da nosi. Prima terapiju, nabavili smo i neke čajeve i molimo se da ozdravi što pre - kaže otac.
Danas je još tužniji dan, služiće se liturgija mrtvima, koji nisu imali sreće kao Marko da prežive vožnju u "autobusu smrti".