U PROCVATU VRBOVANJE PREKO INTERNETA: U Srbiji od početka godine 48 žrtava trgovine ljudima, od toga skoro polovina su deca
U SRBIJI je od početka godine do kraja oktobra identifikovano 48 žrtava trgovine ljudima, od čega su 23 deca (15 devojčica i osam dečaka). Ovo su zvanični podaci Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, koje je saopštila ASTRA povodom Međunarodnog dana borbe za ukidanje ropstva.
Depositphotos
- Ova deca su žrtve seksualne eksploatacije, prinudnih brakova, prinudnog prosjačenja i prinude na vršenje krivičnih dela. Broj zvanično identifikovanih žrtava trgovine ljudima prošle godine je bio 39, pa se čini da trgovci ljudima ove godine posao obavljaju malo bolje. Međutim, ne smemo zaboraviti na upozorenja stručnjaka da siva brojka iznosi i deset puta više – kažu u ASTRI.
Od početka godine do danas, i sama ASTRA je imala povećan broj poziva za više od 70 odsto, kao i povećan broj terenskih akcija za oko 44 odsto. Terenske akcije bile su uglavnom namenjene direktnoj pomoći žrtvama (higijenski i paketi hrane i odeće). Samo u avgustu, ranijih godina mirnom mesecu, broj poziva upućenih ASTRINOM Timu za podršku žrtvama bio je 640, što je za 126 odsto više nego prošle godine i rekord za ovaj mesec od kada postoji ASTRINA SOS linija (2002).
- Ekonomska kriza produbljena prisustvom pandemije virusa kovid 19, učinila je nekadašnje žrtve ranjivijim, pa su se češće obraćale za pomoć, jer su ostajale bez posla. S druge strane, broj žrtava trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije je povećan. Samo ASTRIN tim za podršku identifikovao je ove godine 31 žrtvu. Od tog broja, 24 su prinuđene na radnu eksploataciju (23 muškarca – 19 su strani državljani, i jedna žena). Većinu žrtava prinudnog rada čine muškarci i oni su najčešće eksploatisani na građevini ili u poljoprivredi. Radna eksploatacija žena obavlja se u zatvorenim, često privatnim prostorima, pa je zbog toga manje vidljiva. Osim toga, žrtve seksualne eksploatacije često su i radno eksploatisane – primećuju u ASTRI.
Prisustvo pandemije virusa kovid 19 učinilo je trgovinu ljudima manje vidljivom i zbog toga što se veliki deo aktivnosti trgovaca odvija preko interneta i društvenih mreža. Žrtve se vrbuju najčešće preko lažnih oglasa za posao, ali kada su u pitanju deca i mlađe osobe, i perfidnijim metodama. Razmere i posledice onlajn vrbovanja i trgovine biće definisane tek u narednim godinama, primećuju u Astri.