VEZALI SU MI OCA I TUKLI GA DO SMRTI: Ni posle šest godina nisu pronađene ubice penzionisanog policajca Dragiše Žikića (73)
SVE pamtim. Kao da je juče bilo. Tog jutra, 1. juna 2015. godine, pozvale su me komšije iz knjaževačkog sela Potrkanje, i kazali mi da odmah dođem iz Zuniča, gde sam udata.
Foto V. Đ.
Imala sam šta da vidim. Moj otac, Dragiša Žikić (73), saobraćajni policajac u penziji, ležao je ispred kuće. Ruke su mu bile vezane na leđima, a ubice su mu kanap stavile i preko usta. Videla sam da je bio brutalno pretučen, ali je davao znake života. Ipak, preminuo je već sutradan u KBC Niš, a za zločin niko još nije odgovarao.
Ovako, za "Novosti", govori Tatjana Stojanović (53), ćerka pokojnog Dragiše. Godinama je, kaže, želela da ispriča svoju priču, ali to nije učinila, jer se nadala da će ubice njenog oca, ipak, biti pronađene.
- Kako su mi kazali, istragom je ustanovljeno da je bilo više razbojnika - priča Tatjana.
- Ušli su u kuću mog oca, koji je živeo sam, u Potrkanju. Ono što znam, jeste da ulazna vrata nisu bila obijena, i ne zna se kako su ušli u sobu u kojoj je Dragiša spavao.
Dragiša Žikić, Foto privatna arhiva
Stojanovićeva kaže da su razbojnici odmah vezali Dragiši ruke na leđima. Potom su mu, da ne bi jaukao, u usta stavili kanap, koji su mu, krvnički, u čvor zavezali oko vrata. A, onda je usledila tortura, koja je trajala satima.
- Mog oca su tukli drškom od metle i nekom velikom motkom - jedva govori naša sagovornica. - Vukli su ga po kući, i tukli su ga sve vreme. Nisu birali gde su ga udarali.
Našli smo ga sa frakturom lobanje i polomljenom vilicom.
GROBOVE UMIVAM SUZAMA
- U MEĐUVREMENU mi je i rođeni brat preminuo od virusa korona. Sad im obilazim grobove, umivam ih suzama i nadam se da će, makar do kraja mog života, Dragišine ubice biti pronađene i privedene pravdi...
Čim su je komšije pozvale, Tatjana je u Potrkanje došla najbrže što je mogla.
- Policija još nije bila stigla, a ja sam ispred kuće, na terasi, ugledala unakaženo telo mog oca - kroz suze govori Tatjana. - Bio je u nesvesti, a ono što sam ugledala viđa se samo u horor filmovima. Posle uviđaja rečeno nam je da su razbojnici odneli TV, dve puške, za koje je moj tata imao dozvolu, i oko 30.000 dinara - nastavlja Tatjana.
- Razbojnici nisu pronašli Dragišin službeni pištolj, koji sam ja posle vratila MUP-u.
Selom se pronosila priča da su Dragišu ubili zavisnici od psihoaktivnih supstanci, ali dokaza za to nije bilo. A, onda je, pola godine kasnije, u centru sela neko ostavio TV, koji je kobne noći ukraden iz Žikićeve kuće!
- Opet je otvorena istraga, ali ponovo nije pronađen nijedan trag koji bi vodio do zločinaca. Kada god bih kolege mog tate upitala kako napreduje slučaj, uvek bih dobijala isti odgovor: "Radimo, radimo" - ogorčeno kaže Tatjana.