UVREDA ZA SRPSKI NAROD: Austrijanci vrtiću dali ime Diane Budisavljević, ali prećutali veliku istinu

Vrtić će se zvati "Gradski dečji vrtić Rajhenau istok Diana Budisavljević", a posebna "pikanterija" je što je do sada nosio ime nacističkog lekara Burgharda Brajtnera.

Problem je, međutim, kako kaže za "Novosti" Vladimir Vlajić, predsednik Srpske pravoslavne omladine Inzbruka i prvi pripadnik Austrijske službe sećanja u Srbiji, jer se u tekstu o imenovanju, koji je izašao u zvaničnom glasilu "Inzbruk informiše", ne pominje da je Diana spasla smrti srpsku decu.

Zbog toga se Upravni odbor Srpske pravoslavne omladine (SPOJI) zvanično obratio Senatu Inzbruka i gradskom Odboru za kulturu.

- Smatramo da ste odradili dobar posao u okviru kulture sećanja, jer je potrebna doza hrabrosti da jedan vrtić, koji je do sada bio imenovan po nacističkom lekaru Brajtneru, preimenujete po inzbruškoj spasiteljki dece Diani Budisavljević (devojački Obekser), ali da istovremeno ostavite ulicu imenovanu po Brajtneru (sa sve potrebnim znakovima koji ukazuju na njegovu nacističku prošlost i dela protiv čovečnosti). Tako se stvara uspešna konfrontacija sa istorijom Drugog svetskog rata i priprema put za uspešnu kulturu sećanja - navodi se u pismu.

Takođe pozdravljaju i ispravno napisano ime Diane Budisavljević, koje će stajati na tabli na ulasku u vrtić, i to što će "Budisavljević" biti ispisano sa crticom iznad slova "ć". Ali, rastužuje ih to što se u obrazloženju odluke o imenovanju ne spominje da je reč o desetini hiljada spasene srpske dece.

- Skoro svi se dobro sećamo diskusije o tekstu na planiranoj spomen-ploči na rodnoj kući Diane Budisavljević, "Obekser-Haus" u samom centru grada, koja je i dalje u toku. Krajem maja poslali smo vam pismo sa prilozima eksperata za temu "Akcija Diana Budisavljević" i kulturu sećanja. Dr Nataša Mataušić, dugogodišnja predsednica Spomen-područja Jasenovac, srpski istoričar dr Milan Koljanin, kao i Muzej žrtava genocida u Beogradu, potvrđuju da je Diana spasla pretežno srpsku decu, kao i dvoje hrvatske. To potvrđuju i eksperti za kulturu sećanja, kao i preživeli, a među njima mr Andreas Baumgartner, predsedavajući Međunarodnog Mauthauzen komiteta, dr Vilhelm Kues, autor prve knjige na nemačkom "Dianina lista", gospođa Jelena Radojčić i gospodin Dušan Jerinić, koje je Diana spasla - stoji u pismu.

Navode i da se ne sme zanemariti da su na području NDH, po Hitlerovom blagoslovu i uz podršku nacističkog državnog aparata, čiji su deo bili i mnogobrojni Austrijanci, postojali logori smrti u kojima su stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma stradale u genocidu. Diana je imala sreću da dobije odobrenje da izvlači srpsku decu iz tih logora.

- Zamislite kako bi npr. naši jevrejski sugrađani reagovali kad bi institucije u kontinuitetu izostavljale činjenicu da su žrtve Holokausta bili Jevreji?! Ako ne nazovete žrtve pravim imenom, ispostavlja se da počinioci zlodela pobeđuju, jer je njihov cilj i bio da se identitet žrtava zauvek izbriše - navode u pismu članovi UO SPOJI.