SAMO ZBOG VEDRANA SAM I ŽIVELA: Majka muškarca koji je ubijen u Jerkoviću neutešna - Kakav čovek puca u invalida?
KAKAV to čovek neko može da bude, pa da puca u invalida i ubije ga? A neko takav je ubio moje slabo i goloruko dete, koje se borilo za svaki dan života, jer su pokušali da ga ubiju i pre pet godina. Tada im nije uspelo, a sad su mi oduzeli jedino dete, sina Vedrana, sve moje...
Vedran, Srebrenko i Mira Repčić pre četrdeset godina / Foto S. Đurović
Ovako, za "Novosti", ne krijući suze i očaj, priča dr Mira Repčić, majka ubijenog Vedrana, inače poznati lekar pedijatar, o kojoj kolege, komšije, kao i njeni mali pacijenti i njihovi roditelji, imaju samo reči hvale.
O tragediji koja ju je zadesila, nesrećna majka saznala je - od policije. Nedugo potom, u njen i Vedranov stan, počeli su da pristižu prijatelji, kolege, komšije, rodbina...
- Ni slutila nisam šta se dogodilo kada je policija zakucala na moja vrata - kaže majka. - Kad su mi rekli da mi je neko ubio dete, ceo svet mi se srušio. Šta ću sada, jadna ja? Pa, samo zbog Vedrana sam i živela...
Mira Repčić kaže da je njen sin u sredu ujutru izašao iz kuće, kako bi bacio smeće, kupio nešto u obližnjoj prodavnici i otišao na terapiju.
- Pre pet godina, kada je upucan gotovo ispred kuće, sve sam učinila kao majka i kao lekar da ga održim u životu. Potpuno sam mu se posvetila. Bio je mesecima u komi i u bolnici, više puta je operisan, ali mu je metak ostao u glavi. Oporavljao se polako mentalno, pa i fizički. Svakog dana, otkako je izašao iz bolnice, radio je propisane vežbe sa fizioterapeutom u kući. Pa, vidite koliko sprava imamo samo u stanu? Počeo je sam i da odlazi na fizioterapije, vodio računa o zaštiti od korone, higijeni u kući, o meni...
Majka kaže da je, sa sinom zajedno, svakodnevno šetala, prelazila kilometre, samo da Vedran počne bolje da hoda:
- Operacijom mu je uzet deo kosti sa noge i prebačen u ruku, koja je bila gotovo mrtva. Polako, uz adekvatne lekove i terapiju, Vedran je počeo da koristi ruku. Ali, imao je problem sa nogom, malo je vukao i to mu je smetalo. Zato je svakog dana vežbao. I kad je bilo najbolnije, uz suze na licu, umeo je da mi kaže: "Mama, ne brini, boli, ali biću dobro, bićeš na kraju, ipak ponosna na mene!".
FARMERKE
- Dan pre nego što su ga ubili, kupila sam mu novu trenerku - kaže majka.- Obukao ju je juče ujutru, a ja sam ga uz poljubac, ispratila iz kuće. Okrenuo se, pogledao me i rekao: "Dobro mi stoji, ali videćeš, uskoro ću moći da obučem i farmerke. Mnogo to želim, naročito one, koje si mi ti, mama, kupila u Solunu ". Nasmešio se, okrenuo se i otišao. Zauvek.