SIN PITA ZA NJU, JA PLAČEM I SPREMAM SAHRANU: Srceparajuća ispovest majke čija ćerka se utopila u Tisi
SVE dok mi nisu javili da su u Tisi pronašli njeno telo, nadala sam se da će se moja ćerkica vratiti kući živa i zdrava.
Foto privatna arhiva
Verovala sam se da će se sve završiti dobro. Nažalost, ronioci su iz reke izvadili njeno beživotno telo. Strašno mi je, ne znam kako ću ovo preživeti. Godinu dana mlađi sin, koji je tog kobnog dana bio sa njom, stalno pita za sestru. Ne znam šta da mu kažem, a spremam njenu sahranu.
Glasom punim bola, dok ispod naočara briše suze koje nezaustavljivo teku, ovako nam priča Reveneta Tot (30) iz Bačkog Petrovog Sela, majka sedmogodišnje Orhideje, koja se u nedelju oko 14 sati utopila u Tisi. Ucveljena majka, koja ima još četvoro dece, od kojih najmlađa bebica ima tek tri meseca, ne može da zaboravi prizor sa reke, devojčicine papuče i haljinicu.
- Bez mog znanja su ona i sin njenim biciklom otišli do reke - priča neutešna majka, dok sama sedi u kući u Ulici Tončić Mihajla, jer su ostala deca kod rođake. - Svuda sam ih tražila, misleći da su tu, negde u selu. Raspitivala sam da li ih je neko video, a onda mi je jedan meštanin rekao da je moja Orhideja upala u Tisu i da nije isplivala. Sin koji je bio sa njom, samo je čuo da je upala, mnogo se uplašio. Oboje su neplivači.
OSUDA MAJKE
REVENETI so na ranu posipa njena majka, jer je, kako tvrdi, okrivljuje za Orhidejinu smrt. NEUTEŠNA Reveneta Tot, Foto N. Karlić
- Ne znam zašto sam, po njenom mišljenju, ja kriva za tragediju - ponovo se rasplakala Reveneta. - Trudila sam se da im pružim koliko mogu i da brinem o njima. Orhideja je bila dobro dete, odličan đak. Tek je krenula u drugi razred.
Majka ne veruje da je devojčica namerno skočila u vodu, i kaže nam da je Orhideja pre samo dve nedelje popila njene lekove za pritisak, zbog čega je sedmogodišnjakinja završila u Dečjoj bolnici u Novom Sadu.
- Tamo je provela tri dana sama, zbog druge dece morala sam da ostanem kod kuće, jer muž, od kog hođu da se razvedem, trenutno radi u Nemačkoj. Dovela sam je kući, ali sam primetila da je drugačija. Po izlasku iz bolnice, jedan dan je, opet bez mog znanja, otišla napolje, iako sam stalno ponavljala da mora da se javi ako želi negde da ide. To nikada ranije nije radila.
Na nejaka pleća ove krhke žene svalio se sav teret brige o deci. Nigde ne radi, a sadašnji suprug šalje minimalnu sumu iz Nemačke, sa kojom ne može da izađe na kraj. Ranije je, veli dobijala socijalnu pomoć.
- Nemam para ni za sahranu - veli Reveneta. - Sestra koja radi u Nemačkoj, poslaće mi novac da u četvrtak u 15 časova mogu da sahranim moje čedo.