BIBLIJA NA STOLU, RAZBACANE STVARI... Godinu dana od četvorostrukog ubistva u Jabukovcu, MNOGI TRAŽE SKRIVENI NOVAC

Biblija na stolu, escajg, krpe, kace i bakrači razbacani na sve strane... Tako izgleda imanje Raje Kazimirovića (72) u jabukovačkom zaseoku Valja Vratne, godinu dana nakon masakra u kojem je stradao ovaj uzorni domaćin, njegova majka Dragica (93), sestra Ljubinka Oprikić (76) i njena ćerka, Rajina sestričina, Dragana Jozeljić (53).
Kuća u kojoj je ovaj Jabukovčanin živeo sa svojom majkom stoji kao svedok nesvakidašnjeg zločina, koji ni posle godinu dana  nije dobio svoj epilog. Suđenje osumnjičenom za masakr Davoru Perniću (36) još nije počelo jer se čeka da se do kraja rasvetli kakvu je ulogu u zločinu imala Maja Bađikić (26), koju je on označio kao svoju ljubavnicu i saučesnicu.
Od kad je u maju Viši sud u Negotinu vratio Višem javnom tužilaštvu u tom gradu optužnicu protiv Davora i Maje, a tužilaštvo tražilo dodatnu istragu, čeka se na novu optužnicu protiv Pernića i Bađikićeve i na suđenje koje će na ovaj zločin da stavi tačku i dušama žrtava donese mir i spokoj.
Nad domom Kazimirovića razgranao se orah čije grane više niko ne orezuje. Na tremu cipele, odeća, žica na kojoj i sad vise krpe. Uz stepenište naslonjena daska, kao i tog 9. avgusta 2019. kada su pronađena tela ovo četvoro ljudi: Raje na traktoru, dok se sa njive vraćao sa balama sena, Dragice i njene unuke Dragane nekoliko metara dalje, ispod trema, a Rajine rođene sestre Ljubinke ispred kuće.
Razbacane stvari kao posle premetačine, onako kako su i zatečene u trenutku zločina. Pod tremom pomoćnih zgrada na imanju više nema Rajinih traktora, u štalama nema ni krava, ni ovaca, pa ni psa koji je danima nakon masakra lavežom tugovao za ukućanima. Sve je pokrila visoka trava, polegla od nedavne kiše, požutela i teška.

Desetak građevina, kuća, ambara, štala i vajata, napuštenih i obraslih, prete da se obruše. U povećem dvorištu, okruženom šumama, njivama i voćkama, stoje olupine nekadašnjih Rajinih automobila, zaboravljene košnice, bunar pokriven daskama i kamenjem. I sve je pokrila zlokobna tišina.

- Šta više da se kaže. Selo sve zna i ne zna ništa. Ne znam da li neko obilazi to imanje, da li ima i ko da ode tamo. Mnogo naših zbog ove korone nije ni došlo iz inostranstva. A da se priča, priča se, i da se na tom imanju još traže skriveni novci, ali i da tamo više ničeg nema - odmahuje rukom jedan od meštana u centru sela.

Tišina se nadvila i nad Jabukovcem, nekadašnjom opštinom i srezom. Ovo selo, u kojem meštani aktivno i složno grade i čuvaju svoje i brinu o starijima, gaje i prerađuju lekovito bilje, nažalost u Srbiji pamte po dva masakra. Od onog u kojem je Nikola Radosavljević 27. jula 2007. ubio devetoro komšija i ranio dvoje prošlo je 13 godina. Od ubistva Raje Kazimirovića i njegovih najbližih - godina.

- Ide život dalje, tako mora. Pitate kako je prošla godina? Prošla je u čudu, u pitanjima da li je moralo ovako. Da li se zbog para nekom kuća gasi i na selo baca anatema? - ogorčeni su Jabukovčani.