Bio mu je prijatelj 40 godina i dugogodišnji saradnik, a onda ga je prevario: Kako novosadski arhitekta završio u kućnom zatvoru, a Srbija ostala bez svetske kulturne manifestacije
POKUŠAJ prevare vlasnika galerije ITD u Petrovaradinu Branislava Radoševića i uzme mu 4,5 miliona dinara, koštala je novosadskog arhitektu u penziji Vasu K. (74) devet meseci kućnog zatvora uz obavezu da plati kaznu od 30.000 dinara, kako je presudio Osnovni sud u Novom Sadu.
Foto: B. Vujkov
Osuđeni je očigledno skovao "ozbiljan" plan da se domogne novca, ali mu se izjalovio. Pre pet godina na svom računaru otkucao je dva pisma u kojima se predstavio kao predstavnik udruženja "Art direktors klub" iz Amerike i poslao ih na adresu Radoševićeve galerije. Tražio je od vlasnika da na račun jedne naše banke uplati po 2.250.000 dinara zbog navodnog neovlašćenog korišćenja loga i radova članova tog udruženja iz Njujorka.
Radošević, za "Novosti", kaže da mu je Vasa K. bio prijatelj 40 godina i jedan od najbližih saradnika na mnogim projektima.
PREKINUTA SARADNjA
POSLE ovog slučaja prekinuta je saradnja sa Amerikancima, jer smo ispali neozbiljni:
- Sve nas je obrukao. Dobijemo svetsku manifestaciju u Novom Sadu i onda se pojavi čovek sa tom prevarom koja se čula do Njujorka, jer je to njegovo pismo na kraju tamo poslato da bi se ustanovilo da li je autentično ili ne - kaže Radošević.
- "Art direktors klub" je udruženje koje od 1920. godine u Njujorku organizuje najveću svetsku izložbu umetnika iz oblasti dizajna, advertajzinga i interaktivnih medija - kaže Radošević. - Da bi afirmisali jezik znakova, odlučili su da 2010. godine tu izložbu prenesu u 16 evropskih gradova, među kojima je izabran i Novi Sad. Imenovan sam da u galeriji ITD organizujem izložbu, promovišem je i reklamiram. Ona se održavala narednih pet godina i videlo je 40.000 ljudi.
Kad je dobio pismo, navodno iz Amerike, u kojem se traži da uplati novac na žiro račun njihovog predstavnika u Beogradu, Radošević kaže da umalo nije pao u nesvest.
- Pomislio sam da su me Amerikanci prevarili da je to bilo besplatno. Zato sam pozvao njihovog predstavnika za jugoistočnu Evropu u Ljubljani, odgovorio mi je da on ne zna ništa o tome. Slikao sam mu pisma i poslao. Nakon dve nedelje agonije, on mi javlja da pismo nisu oni poslali i da je falsifikovan potpis predsednika udruženja. To sam predao policiji, koja je posle godinu i po dana uhapsila Krčmara. On je sve priznao.