UBIO TROJE, PA SEO DA PREZALOGAJI: Oktobar 1993. ostaće upamćen po masakru u Fruškogorskoj ulici u Beogradu
NI posle 31 godine nije pao u zaborav jedan od najmonstruoznijih zločina, koji se, 9. oktobra 1993, dogodio u Fruškogorskoj 6 u Beogradu.
Ideja je da se regrutuje novi kadar, Foto D. Milovanović
Jedan zabrinuti mladić, iznenađen nedolaskom na posao svog rođaka Nebojše Salatića (37), vlasnika robne kuće na Bulevaru kralja Aleksandra, požurio je do njegovog stana da ga potraži. Kad je otvorio vrata, ugledao je stravičan prizor. U lokvi krvi zatekao je leševe svog rođaka, njegove devojke Slavice Kovačević (24) i maloletnog sestrića Milana Graoranova (17).
Istraga je trajala skoro dve godine. Ubistvo je donekle razotkriveno tek kada je jedan od zločinaca počeo da priča ko je počinio masakr u Fruškogorskoj. Drugih dokaza nije bilo. Utvrđeno je da se Salatić, nešto posle ponoći, pojavio pred svojim stanom u društvu devojke i sestrića. Kada su naišli, ubica, koji ih je čekao u prikrajku, naredio im je da uđu u stan. U ruci je imao "škorpion" sa prigušivačem.
Potom je, uz pretnju oružjem, žrtve naterao da legnu na pod, a onda je sa rastojanja od pola metra ispalio Salatiću metak u potiljak. Na isti način ubio je i maloletnog Milana, pa je na kraju prišao Slavici. Pošto je pokušala da se odbrani, prvo joj je pucao u leđa, a onda je i njoj ispalio hitac u glavu.
Policiji je trebalo više od dve godine da pronađe ubice, a hapšenjem četvoročlane grupe oktobra 1995. rešen je ovaj okrutni zločin iz koristoljublja.
Izbegli streljački stroj
SVI srpski osuđenici na smrt iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka pomilovani su 2002. Smrt streljanjem zamenjena je kaznom od 40 godina zatvora. Ilija Vujić, ozloglašeni ubica porodice Židić u Pohorskoj ulici u Novom Beogradu, Radovan Joksić, poznat kao trostruki ubica iz Fruškogorske ulice, Borislav Čolić koji je u Futogu pobio čitavu porodicu Smiljanić i još 16 osuđenika na smrt uspeli su da izmaknu streljačkom vodu zbog izmena Ustava i zakona koji su 2001. ukinuli smrtnu kaznu u Srbiji, uprkos tome što su neke od presuda bile pravnosnažne.
Na optuženičkoj klupi Okružnog suda u Beogradu u maju 1996. našli su se Radovan Joksić, Nebojša Titelac, Aleksandar Stanković i Jeronim Žlender. Nedostajao je samo navodni organizator zločina Aleksandar Žlender, Jeronimov sin, koji je, kako se čulo tokom suđenja, zločin počinio sa 17 godina. Uhapšen je 2011. u Sloveniji, ali je pušten jer je imao slovenačko državljanstvo. Slovenačkoj policiji je u ruke pao ponovo 2012. i odlučeno je da mu se sudi u Ljubljani, nakon što je srpsko pravosuđe predmet ustupilo kolegama.
Posle tri godine sud ga je, međutim, oslobodio svih optužbi. Aleksandar je izjavio da on nije bio u Srbiji u vreme ubistava, već da je pobegao iz vojske i sa majkom se sklonio u Sloveniju i na sva pitanja suda odgovarao sa: "Nemam pojma". Međutim, 2017. ta presuda je poništena i počelo je novo suđenje.
Tokom procesa utvrđeno je da su krvavi plan skovali Žlender i Joksić, koji su pre zločina švercovali benzin. Kada su čuli da Salatić dobro posluje, rešili su da ga opljačkaju, verujući da će u njegovom stanu pronaći 200.000 nemačkih maraka. Plan je bio da svi svedoci budu ubijeni. U stanu Salatića nisu našli novac, pa su iz njegovog novčanika uzeli 460 maraka i 150 dolara, poskidali sav nakit sa tela i uzeli dve kožne jakne.
Bez javnosti
SMRTNA kazna u Srbiji izvršavana je streljanjem, u prostorijama zatvora, bez prisustva javnosti, pred komisijom u kojoj su bili sudija i javni tužilac, upravnik zatvora i branilac osuđenog. Za izvršenje su bili "nadležni" pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova koji pritom nisu znali da li u puškama imaju manevarsku ili bojevu municiju.
Godine 1996. trojica optuženih iz ovog slučaja dobila su višedecenijske kazne zatvora, dok je Radovan Joksić osuđen, odlukom tadašnjeg Okružnog suda u Beogradu, na smrtnu kaznu streljanjem, ali je ona, promenom Ustava 2002, preinačena u 40 godina robije. Prilikom odmeravanja kazne, sud je konstatovao da je osuđeni bio na ratištu, na kome je, kako je sam priznao, "ubijao ljude".
Ono što je najviše šokiralo javnost koja je pomno pratila ovaj sudski proces jeste Joksićevo bez trunke kajanja priznanje da je počinio zločin, pljačku i ubistva, po navodnom nagovoru Žlendera:
- Kada su naišli, naredio sam im da uđu u stan - ispričao je Joksić pred sudskim većem. - U ruci sam imao "škorpion" sa prigušivačem. Žlender je za mnom ušao u stan, u dnevnu sobu, uključio je TV, a meni rekao da pucam i sve ih ubijem, jer "mrtva usta ne govore".
Po njegovoj priči, Žlender je pretresao stan, ali u njemu nije pronašao plen koji su očekivali.
Na kraju, naročito je šokantna bila Joksićeva tvrdnja da je posle počinjenog trostrukog ubistva, "preskočio" leševe, oprao ruke i iz frižidera u kuhinji Salatića uzeo kačkavalj i slaninu da napravi sendvič i "malo prezalogaji".
Joksić bi trebalo da izađe iz zatvora 27. oktobra 2035. godine. Imaće tada 66 godina.