CRNI OKTOBAR I DALJE KRIJE TAJNE ZLOČINA: Ubice Kneleta, Kundaka, Žuće, Goksija i Šuce i dalje nisu nađene (FOTO)

Tako će se uskoro navršiti 32 godine od ubistva Aleksandra Kneževića Kneleta, žestokog momka i prijatelja Đorđa Božovića Giške, Branislava Matića Belog, Branislava Lainovića Dugog, Gorana Vukovića, a koji je brutalno likvidiran 28. oktobra 1992. u hotelu "Hajat". Ni naručilac, kao ni izvršilac (ili više njih, a misli se da ih je bilo dvoje) nisu identifikovani, a po svemu sudeći, nikad neće ni biti, te će to ubistvo verovatno zauvek ostati nerasvetljeno.

Knele je likvidiran sa tri hica iz pištolja sa prigušivačem u apartmanu 331 hotela "Hajat". Tvorac čuvene dizel-generacije "žestokih momaka" ležao je na stomaku, a na ogledalu je krvlju bila ispisana poruka "broj 1", koja do danas nije dešifrovana. U momentu kad je ubijen kod sebe je imao 5.000 nemačkih maraka gotovine i na sebi zlata vrednog oko 80.000 maraka. Ništa nije uzeto.

Na Kneletovu sahranu došlo je nekoliko hiljada ljudi, a čak 162 čitulje posvećene njemu, osvanule su u dnevnim novinama. Na poslednji put ispraćen je uz pesmu "Tiho noći", koju je "za velikog prijatelja", pred više od 35.000 ljudi, na koncertu na Sajmu, sa suzama u očima pevao Džej Ramadanovski, dok je publika glasno skandirala Kneletovo ime.

Ubistvo generalnog sekretara Jugoslovenske levice Zorana Todorovića Kundaka prva je likvidacija za koju su svojevremeno, nekadašnje vlasti SR Jugoslavije, tvrdile da ima "političku pozadinu".

Tačno 27 godina prošlo je otkako je Todorović, 24. oktobra 1997, likvidiran ispred zgrade "Beopetrola" u Novom Beogradu, gde je bio direktor. Iza ovog brutalnog zločina, koji je izazvao šok u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, ostala je samo tajna - ni počinilac, niti nalogodavac, nikada nisu otkriveni.

Todorović je, nakon što ga je vozač doveo do "Beopetrola", sreo Sinišu Milenkovića, komercijalnog direktora firme. Dok su razgovarali, mladić u crnoj jakni i sa kapom "fantomkom" prišao je i ispalio četiri hica u Todorovića, dok je Milenković teško ranjen i ostao je invalid.

Očevici su opisali ubicu kao tamnoputog, mladića visine oko 170 cm, koji je, nakon zločina, pobegao prema obližnjem gradilištu. Vozač je pokušao da ga prati, ali je ubica zapucao iz "heklera" i uspeo da pobegne.

O ubistvu se dugo spekulisalo, tražeći motive u političkoj i poslovnoj sferi. Pominjala se i bliskost Todorovića sa Mirjanom Marković, suprugom Slobodana Miloševića. Ipak, istraga je naginjala prema poslovnom uticaju Todorovića, naročito u trgovini naftnim derivatima, kao mogućem motivu.

Podsetimo, Miladin Suvajdžić, poznatiji kao Đura Mutavi, izjavio je svojevremeno, kao svedok saradnik u Specijalnom sudu u Beogradu da je, pored ostalih, za ubistvo Kundaka, odgovoran "zemunski klan". Istraga za likvidaciju Todorovića, uprkos izjavi Suvajdžića, nikada nije pokrenuta.

Zoran Dimitrov Žuća bio je jedan od najupečatljivijih likova iz kultnog dokumentarca "Vidimo se u čitulji". Ali, kao i većina aktera tog filma, nije poživeo dugo po njegovoj premijeri. Ubijen je 6. oktobra 1996. oko 20 časova, između ulica Glasinačke i Vladimira Tomanovića na Konjarniku, gde je pogođen sa četiri hica. Svedoka ovog zločina nije bilo. Njegovi prijatelji iz "voždovačkog klana" bili su sigurni da je Žuću ubio neko kome je on verovao, jer te večeri nije nosio pancir, ni pištolj, od kojih se nije odvajao. Ubica, kao ni nalogodavac nikad nisu pronađeni, ali se pričalo da je Žući glave došao njegov "prijatelj", koji ga je namamio porukom na pejdžer, a da su direktni izvršioci bili iz Novog Pazara, sve zbog poslova vezanih za drogu.

Goran Radulović Goksi, rođeni Beograđanin poreklom iz Crne Gore, bio je blizak saradnik Vuka Draškovića, dok je njegov Srpski pokret obnove držao vlast u Beogradu, a privatno je, u suvlasništvu, u gradskom sportskom preduzeću "Taš" držao teretanu.

Pripadnik Draškovićevog obezbeđenja ubijen je u sačekuši 26. oktobra 1999. na Dorćolu, kada je nepoznati napadač u njega ispalio pet metaka, dok je sedeo u svom automobilu marke "bmv" ispred ulaza u zgradu. Komšije su svedočile da je napadač istrčao iz mraka, prišao automobilu s desne strane i pucao kroz bočni suvozačev prozor. Svih pet hitaca pogodilo je Goksija u glavu.

Posle zločina napadač je pobegao kroz prolaz između zgrada, odakle mu se gubi svaki trag. Prema izjavama očevidaca, koji su sa prozora videli ubistvo, bio je visok oko 180 centimetra, star između 25 i 30 godina, i nosio je na glavi kačket. Sačekušu na Dorćolu povezivali su i sa udarom na SPO, i to posle pokušaja atentata na Draškovića na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999, kada su poginuli Veselin Bošković, direktor Direkcije za gradsko građevinsko zemljište Beograda i brat Danice Drašković, šef obezbeđenja lidera SPO Zvonko Osmajlić i telohranitelji Vučko Rakočević i Dragan Vušurović Gaga. 

Šabana usmrtio kum, njega Crna Jasmina

DEJAN Marjanović Šaban bio je nekrunisani kriminalni kralj Zvezdare. Završio je građevinsku školu, imao trgovinsku firmu, dobra kola, lepe devojke... Dovođen je u vezu sa mnogim poznatim pevačicama, pa i sa Svetlanom Veličković, što je on uvek demantovao. 

Poslednji intervju je dao pre nego što će biti ubijen: 

- Jutros su pokušali da me ubiju! Ne znam kako, ali ostao sam živ. Saznaću ko je pucao, ali me više zanima: Zašto? Sad je na ulici neko čudno vreme, klinci šetaju sa pištoljem za pojasem i čekaju nekog poznatog da upucaju. Bojim se samo tih napaljenih momaka da se preko mene mrtvog ne proslave. Ali, jadna je to slava. Danas je veština ne ubiti nikog, a veličina ostati živ. Sutra ću već biti daleko. Idem u Ameriku. Ćao... 

Ipak, dva sata kasnije, 18. oktobra 1994. je ubijen. Imao je samo 23 godine. Hicima iz revolvera ubio ga je njegov maloletni kum Aleksandar Paunović (15) poznatiji kao Mali Paun, ispred ulaza u zgradu u kojoj je živeo u Bulevaru kralja Aleksandra. Sedam dana posle ubistva, Paun se predao policiji, a sedam godina kasnije presudila mu je verenica Jasmina Antonijević, koja je usmrtila i svog dečka Milana Tomovića zbog čega je uhapšena 2014. Tada je u medijima postala poznata kao Crna Jasmina. Za Malog Pauna dobila je šest, a 2016. je za Tomovića osuđena na 13 godina zatvora. 

U Šucu ispaljeno 20 metaka

PROŠLO je 28 godina od ubistva Nebojše Đorđevića Šuce (28), jednog od vođa navijača Crvene zvezde i pripadnika Arkanove Srpske dobrovoljačke garde, koji je likvidiran u sačekuši ispred svoje kuće u Zemunu 12. oktobra 1996. Izrešetan je dok je parkirao automobil. Više od 20 metaka pogodilo ga je u glavu. Motiv ubistva, kao i počinioci, do danas su ostali nepoznati. 

Rođen je u Leskovcu, ali je detinjstvo proveo u Beogradu i od tada datira njegov nadimak koji je dobio jer mu je otac bio obućar - šuster. Od malih nogu je na ulici pokazivao hrabrost, nije se libio ni sa kim da se potuče. Tim adutima se probio i na tribini i postao vođa navijača. Početkom devedesetih učlanio se u Srpski četnički pokret Vojislava Šešelja, gde je bio potpredsednik, a kada je osnovana Srpska dobrovoljačka garda, odmah joj se priključio. Bio je na ratištu, gde je i ranjavan i stekao je čin pukovnika. 

Njegova udovica Aleksandra se kasnije udala za Milorada Ulemeka Legiju.