SUĐENJA ZA NAJTEŽA KRIVIČNA DELA PUNA "PRIZNANJA" ALI I OPTUŽBI NA RAČUN ŽRTAVA: "Plaćenici" se brane da su ubili iz straha

To je pokazalo nekoliko suđenja za likvidacije počinjene prethodnih godina, a poslednji primer je Stefan Zlatanović, koga Više javno tužilaštvo u Beogradu tereti za smrt Ranka Radoševića. On je kao razlog za zločin naveo to što ga je, navodno, žrtva terala da ubije, za sada, neimenovanog Beograđanina.

Prethodno je na istu "kartu" igrao Lazar Tejić, koji je, kao i Zlatanović, priznao zločin i ubistvo Bojana Mirkovića u beogradskom naselju Belvil, ali je tvrdio da je to morao da uradi kako bi spasao glavu. I dok je Tejić već prvog dana u sudu priznao likvidaciju, Zlatanović se naknadno "prisetio" razloga da potegne oroz.

- Neću da pričam o tome koga su me terali da ubijem, jer su tu mediji, ali ću napisati tužiocu - pritisnut dokazima pokušao je da se opravda Zlatanović, koji je priznao da je pucao u Radoševića, a potom ga i "overio".

Sličnu odbranu imao je i Tejić, koji je izjavio da ga je Mirković terao da diluje narkotike, pretio mu i tukao ga i da je on jedini izlaz video u ubistvu. Optuženi, koji je u vreme zločina jedva imao 22 godine, tvrdio je i da mu niko nije pomogao već da je sve smislio sam, organizovao praćenje, a potom likvidaciju i skrivanje. Ipak, na optuženičkoj klupi, pored njega, još su četvorica muškaraca, okrivljena za pomoć pre i posle likvidacije.

Sličnu "priču" imao je pre dva dana i Zlatanović. Po njegovoj izjavi kobnog dana nije došao da ubije Radoševića, već da mu vrati novac. Ipak, učinilo mu se da se ovaj mašio za torbicu i pištolj, pa su on i njegov drug krenuli da pucaju. Drugooptuženi Luka Vučetić je promašio, ali je Zlatanović bio mnogo precizniji. Navodno, misleći da ima pancir, pucao je žrtvi u glavu.

Ono što, međutim, istražni organi osnovano sumnjaju je da je ovde reč o plaćenim ubistvima, gde su za izvršioce pronađeni mladi prestupnici, koji su za nekoliko hiljada evra, ali i kokain, bili spremni da okrvave ruke.

- Oni najčešće i ne znaju ko su nalogodavci zločina, a neretko ne znaju ni ko su mete - navodi naš sagovornik. - Njihova odbrana je "šuplja", ali misle da će manju kaznu da dobiju ako kažu da su nekog ubili iz straha. Ono što iznose najčešće je u suprotnosti sa dokazima i veštačenjima. Često su tokom izvršenja ovih najtežih krivičnih dela pod uticajem narkotika.

Upravo je to slučaj sa optuženim Tejićem, koji je naveo da je pre pucanja u Mirkovića, uzeo kokain. Na narednom ročištu, zakazanom za 7. oktobar, treba da budu saopšteni rezultati ovih analiza. Ipak, dosadašnja veštačenja prvokrivljenog su pokazala da je bio uračunljiv u trenutku izvršenja krivičnog dela.

KO je od koga "prepisivao" teško je reći, ali gotovo identičnu odbranu imaju i Veljko Belivuk i Marko Miljković, optuženi da su sa članovima svoje grupe oteli i ubili sedam osoba. Oni, za razliku od drugih, ne priznaju da su žrtve ubijene, već da su žive i u bekstvu, ali navode da su sa njima bili u sukobu i da su one htele njih da likvidiraju. Navodno, bilo je po onoj narodnoj - "ko će koga pre".