HRANITELJKA BOJANA TATOMIROVA, OPTUŽENOG ZA UBISTVO U UGRINOVCIMA: Hoće li ga Bog nekada pogledati?

Ovo za Bojana Tatomirova (24), kojem se u Višem sudu u Beogradu sudi za ubistvo Dražena Delevića u decembru 2022. godine u Ugrinovcima, kaže njegova hraniteljka i staratelj do 18. godine Nada Ognjanov. Ona ga je odgajila od desete godine i prihvatila kao sina, pa je Bojan ostao kod njih u kući i posle izlaska iz sistema hraniteljstva.

Ona kaže da su u potpunom šoku bili kad su čuli da je Bojan ubio nekog momka i da nisu mogli da veruju da se to desilo.

- Kad mi je dozvoljeno da ga prvi put vidim u pritvoru, jer sam mu bila staratelj, on je bio u jako lošem stanju - priča nam Nada. - Rekao mi je da je na prevaru uvučen u taj nelegalan posao i da nije mogao da izađe, nisu mu dali. Pričao je da su mu pretili i da je zbog toga hteo da prekine svaki kontakt sa nama, jer smo mi bili ugroženi. Plakao je i molio me da mu oprostim, pošto je hteo da nas zaštiti. Uvek sam mu govorila, pa i tada, šta god da je bilo, samo kaži istinu.

Bojan Tatomirov je na suđenju ispričao da je za Delevića odradio dve-tri ture prevoza migranata i to idući kao "čistač" koji javlja da li na putu ima policije, kao i da mu je on tražio da odnese nekom klijentu marihuanu. Tvrdio je da je odbijao te poslove i nije hteo više to da radi, ali mu je Delević pretio da će ga polomiti, pa će raditi i da će mu ubiti porodicu. Te pretnje je, kako kaže, shvatao ozbiljno.

Hraniteljka Nada Ognjanov navodi da se Bojan i dalje plaši za njih:

- I dalje je uznemiren i ima nenormalan strah da će oni da nas pobiju. Vidim koliko ga to sve boli što se desilo i da bi rado vratio vreme da može. Iz psihičkog nasilja se teško izlazi. Bio je sam i pod velikim pritiskom. Kaže mi da nije smeo nikome da kaže šta se dešava. Duša me boli zbog svega. Dva života su upropaštena. Razumem i porodicu ubijenog mladića, oni su izgubili sina. Mnogo mi je žao.

Bojanova starateljka nam priča da je on završio trogodišnju školu za varioca i da je bio odličan učenik.

- U školi su ga svi voleli i podržavali. Imao je prosek 5, pa je primao i stipendiju od države, koju je čuvao i od nje platio sebi polaganje vozačkog ispita. Radio je u prodavnici, pa je povredio i operisao ruku. Onda je uz našu saglasnost pre tri godine otišao u Ugrinovce da radi u perionici kamiona. Ja sam ga posetila, videla ga mokrog i prljavog i predložila da nađe drugi posao i on se zaposlio u jednoj firmi u Batajnici kao varilac. Imao je lepu platu, rekao mi da su mu dobre kolege, podigao je kredit i kupio sebi auto. Onda su mu obećali povećanje plate i nisu mu dali, pa se naljutio i otišao. Zaposlio se opet kao varilac u drugoj firmi, ali je posle tri meseca dobio otkaz. U septembru je dolazio kaod nas, bio je kod druga na svadbi i sve je bilo normalno. Mislio je da otvori firmu za pranje tepiha i nameštaja, kupio je i taj aparat.

Nada kaže da je od oktobra počeo da im se ne javlja ili kratko odgovara, što je bilo potpuno drugačije od njihovog dotadašnjeg odnosa.

- Videli smo da nešto nije u redu, ali on nije pričao šta, niti kakve ima probleme. Saznali smo tog kobnog dana. Nije mi bilo jasno zašto je to učinio, pa sam pričala i sa njegovim stanodavcem, kod koga je živeo tri godine i komšijama u Ugrinovcima i svi su ga voleli, sa svima se lepo slagao, pomagao šta je trebalo, cepao drva i svi su primetili da se sa njim nešto neuobičajeno dešavalo poslednja dva meseca.