MAJKA ZAGRLI KRST I ZOVE GA - "SINE, DOĐI" Potresna ispovest sestre Dalibora Todorovića - jedne od žrtava masakra Uroša Blažića

Sestra mladića, koji je ni kriv ni dužan ubijen u Duboni, kaže za "Blic" da je četiri meseca predugačak period, noći su neprospavane, a nedostajanje boli.

- Ništa se nije vratilo u normalu, ništa nije kao pre, već je samo gore i gore. Patnja za mojim bratim i porodicom koja je bila puna smeha, šale, ljubavi, topline i roditeljima mojim starim kakvi su nekada bili sve mi fali, sve mi nedostaje... Svoju bol stavljam na papir i ako suze kvase slova, kada sam noću sama otvorim dušu kada je mrak i tišina, kad me obuzmu uspomene naše i tako sačekam jutro i svetlost zore. Ne mogu da objasnim kako mi je, ali osećam da je sve gore... Jer slike se nižu čim zatvorim oči i dalje čujem majčin jauk kad zagrli krst i zove ga: "Sine, dođi" - priča Suzana, sestra Dalibora Todorovića.

Kako dalje priča Suzana, poslednja četiri meseca dok gleda u svoje roditelje vidi kroz kakvu patnju prolaze.

- To su potresne scene koje ljude koji se tu zateknu dovodi do suza. Otac mi je jedna jaka i stabilna ličnost, kada bi trebalo da ga uporedim bio bi tvrđava, dok ne vidiš šta je u njemu ne možeš da znaš kako je, ali koliku bol nosi u sebi ja to vidim znam i osećam, pati, ali unutar sebe. Zbog majke mora da se drži jer je on stub oslonac, tako dobru dušu ima i ogromno srce i baš zbog toga ovo nije zaslužio. Tu je i za mene kao i ja za njih oboje... I dalje puno sveća ima, kao da se ljudi po ceo dan smenjuju samo na grobu kod Dače - priča Suzana.

"On je bio dete sela"

Dalibor bi 1. jula napunio 25 godina, ali njegov mladi život, pun planova za budućnost, prekinut je tog kobnog 4. maja. Njegova sestra o njemu priča kao o uvek veselom, posebnom i mladiću punom ljubavi. O njemu tako pričaju i meštani sela - svako ko je upoznao Dalibora o njemu ima da kaže samo reči pune topline i ljubavi.

- Jedna žena mi je ostala u sećanju kada je prišla krstu, zagrlila je i pogledala u majku i oca i rekla: "On nije bio samo vaše dete, on je bio dete sela". To mi je tako ostalo urezano i drago kad čujem, jer se time pokazuje koliko je zaista bio divan. Puno podrške i utehe smo dobili preko poruku od ljudi koje ne znamo, od ljudi koji imaju dušu iako neki nisu naše vere, nisu iz naše zemlje, važno je da su ljudi i svakome hvala, ali je jedina on uteha nama... A ja ću i dalje pisati o njemu jer je on ostavio veliki trag, takav je bio moj mlađi brat, iako nije tu sa nama ja ga i dalje volim kao da je tu. Ne priznajem sebi da ga više nema, samo trenutno nije tu, ali bolna je uspomena - ispričala je Suzana.

Kako je ispričala Suzana, ona i njena majka svoju bol iskazuju na papiru - pišući pesme i poruke upućene njihovom Daliboru.

"Da makar na trenutak oseti majka zagrljaj tvoj"

Nakon četiri meseca od masakra oglasila se i Danijela, majka ubijenog mladića.

- Sine moj, teško je biti majka bez sina voljenog, anđele moj. Danas je četiri meseca kako mi te uzeše. Je l' moguće da te odnese jedna mračna noć, ne mogu da se pomirim sa tim da mi više nećeš doći. Uz miris tamjana i plamen sveće suze će liti i Boga moliti i pitati zašto on, a ne ja, kao da sam prokleta.

Dragi moj mesto ti je svuda samo nije tu, voleo si život, divio se životu. U svakom delu kuće stvaram tvoj lik, ne mogu ni da zamislim kako ću da živim sa tim, da tvoje slike samo stvaram. Ulazim ti često u sobu, a nemam s kim ni da razgovaram. Dođi, dođi, anđele moj, da makar na trenutak oseti majka zagrljaj tvoj, Dačo, srećo majkina, dušo moja neprežaljena - napisala je majka Dalibora Todorovića.

Suzanina pesma za brata

"Ti si deo slagalice naše"

Hej noći, što si tako kratka?

Noći s tobom provodim i nisi baš slatka.

Sećanja me stižu i slike se nižu

Iz detinjstva glas ti čujem da si tako blizu..

Pustila bih da mogu da odeš od mene, ali srce ne da te,

još si deo mene.

Uspomene stare sve mi život vraća,

nema ništa lepše nego kad su s tobom braća..

Ti si deo srca mog

Ostani kraj mene tu, tu je tebi dom

Ne idi daleko neću sama moći,

Da preguram sama ove teške noći..

Osećam da čujem korake,

Zvuk auta i tvoj osmeh kroz prozor..

Otvaram vrata na kojima sam jednog dana

trebala da zagrlim našeg starog svata, moga brata.

Kad odjednom počinju oči da me peku,

niz lice suze kreću.

To su samo osećanja koja kroz mene teku,

Osećaji moji stali su onog trena,

Kada je od tebe ostala samo uspomena.

Uspomena ima još iz ranih dana,

Sve to čuva sestra tvoja i kroz glavu prelista ih svakog dana.

Večno će u meni goreti plamen našeg detinjstva,

Večno ću grliti uspomene naše.

Zauvek ću te voleti jer si ti deo slagalice i porodice naše.

Jedan deo, a tako mnogo

Jedan deo, a toliko prazno

Al' te ruke čekaju da te zagrle, baš onako snažno.

Krvavi pir Uroša Blažića

Podsetimo, 4. maja Uroš Blažić je prvo otišao do susednog sela Malo Orašje i tamo je ubio pet osoba. On je, kako se sumnja, iz automatske puške i pištolja ubio Marka M. (18), Aleksandra M. (18), N. M. (15), Lazara M. (20), Nemanju S. (21) i Petra M. (20) koji je kasnije podlegao povredama.

Zatim se uputio ka Duboni gde je ubio još tri osobe. U Duboni je u školskom dvorištu sedelo društvo, među kojima su žrtve krvavog pira - policajac Milan i njegova sestra Kristina Panić, kao i Dalibor Todorović.

Danas, na mestu zločina u Duboni, na zidu škole je osvanuo mural posvećen Milanu, Kristini i Daliboru.