NERASVETLJEN ZLOČIN: 13 godina od misterioznog nestanka Đorđa Andrejića (13) - vraćao se sa njive i iščezao

On je nestao u ataru svog sela kada se sa majkom Marinom Andrejić (53) vraćao sa njihove njive. Ona je nakon dva dana uhapšena i optužena da ga je, ljuta zbog njegove neposlušnosti, udarila držaljom motike u vrat i tako usmrtila, a potom prekrila granama. U višem sudu u Požarevcu ona je u dva navrata osuđena na 20 godina zatvora, ali ju je Apelacioni sud oslobodio, usled nedostaka dokaza.

Nakon nestanka dečaka pokrenuta je višednevna masovna potraga, ali bez rezultata. Tek četiri meseca kasnije, iznenada je pronađena lobanja, za koju je prvi veštak tvrdio da pripada dečaku. Međutim, naloženo je novo veštačenje, sa drugim veštacima, koji su ustanovili da je lobanja doneta sa nekog drugog mesta i da je oprana u izbeljivaču, što se radi kad treba uništiti tragove DNK. I pored toga, postupajući sudija odbio je predlog odbrane da se vilica lobanje uporedi sa dečakovim zubnim kartonom.

Uoči još jedne tužne godišnjice, Marina nije bila voljna za bilo kakav razgovor sa medijima. - Teško mi je da bilo šta kažem. I kad bih nešto rekla, odmah bi usledili negativni komentari na moj račun. A i nema tu šta više da se priča, sve je već davno ispričano – kratko nam je rekla. Ona je u pritvoru provela 703 dana i, umesto 17 miliona dinara tražene odštete, dosuđena su joj samo dva miliona. Obrazloženje je bilo da je sama kriva zbog pritvaranja, jer je priznala zločin, iako je ona tvrdila da joj je priznanje iznuđeno pretnjom da će joj biti oduzeto mlađe dete i smešteno u dom.

Posle nestanka dečaka i Marininog pravosnažnog oslobađanja, ispredale su se razne priče, jer je mnoge koji su pratili ovaj slučaj zanimalo šta se, zaista, desilo. Njen branilac po službenoj dužnosti, advokat Srbislav Stojanović, pretpostavljao je da je dečak otet zbog trgovine ljudskim organima. To je još nekima delovalo uverljivo i smatrali su da Marina ili nije videla ko je oteo dečaka zbog bujne vegetacije koja je okruživala njive ili jeste, ali joj je zaprećeno da ćuti, da joj ne strada i mlađe dete. Ali šta se zaista desilo i dalje ostaje nepoznato.

Podrška

Jedini koji je sve vreme podržavao Marinu nakon hapšenja bio je njen suprug, koji je tvrdio da ona nije ubila sina i da je uvek bila požrtvovana majka. Dok je bila u pritvoru, on je preminuo, a brigu o mlađem detetu preuzela je njena svekrva. Kasnije je i svekrva preminula, pa je Marina povratila starateljstvo.

Njiva

Marina se pred sudom branila da je Đorđa izgubila dok su pokušavali da u gustom rastinju nađu stazu koja vodi ka selu. Tvrdila je da ga je dozivala i da je on u jednom trenutku prestao da se odaziva i od tada ga više nije videla. Kasnije nađenu lobanju nije htela da preuzme iz depoa suda i pokopa je, jer je tvrdila da ona ne pripada njenom sinu.