DNK POSTOJI, UBICA I DALJE SLOBODAN: Svirepo ubistvo devojčice Milice Barašin (16) u Subotici pre 13 godina i dalje pod velom tajne
PRE 13 godina, Milica Barašin (16) šetala je sa drugaricama Suboticom, ali se nije vratila kući. Svirepo je ubijena kod somborske pruge, maltene na kućnom pragu. Zločin koji je potresao Srbiju i region do danas nije rasvetljen, a vinovnik ovog nedela i dalje izmiče pravdi.
foto: privatna arhiva
Milica je ubijena 7. oktobra 2010. oko 21.15, dok se iz pravca grada vraćala kući u naselju Zorka. Dan je provela sa drugarima i negde oko 21 čas je krenula kući. Oni su je čak ispratili do jednog dela puta, a onda je nastavila sama. Kako je imala slušalice u ušima nije primetila da je neko prati. Ubica joj je prišao sa leđa, prevukao preko pruge, mesarskim nožem prerezao vrat i pobegao.
Sve to vreme, majka Svetlana Simendić je stajala na kapiji i čekala da se njena jedinica vrati kući. Vrlo brzo primetila je komešanje komšiluka, a onda je muklu oktobarsku noć presekao zvuk sirena.
- On je išao sa namerom da je ubije. Nije je opljačkao, nije napastvovao, hladnokrvno joj je prerezao vrat. Milica je pokušala da se odbrani, zato su joj bila povređena dva prsta na ruci, ali nažalost nije mogla - seća se majka. - Sve njene stvari što je taj dan imala su i dalje u policiji. Rečeno mi je tada da je pronađen DNK ispod njenih noktića, ali da ne znaju čiji je. Uz to, nedostaje i motiv zločina. Ispitan je veliki broj ljudi, ali bez uspeha.
PREMINUO OD TUGE ZA UNUKOM
MILICA je živela sa majkom, dedom i bakom. Neposredno pre zločina, sa porodicom se u Suboticu doselila iz Sombora. Međutim, nakon tragedije koja ih je zadesila, ubrzo je od tuge za unukom preminuo deda, Svetlanin otac, a zdravlje bake, njene majke, značajno se pogoršalo.
Na dan kada bi njena mezimica napunila 29 godina, 2. februara, Svetlana je objavila poruku:
- Milice, Anđele moj, danas je tvoj rođendan. Znam da me čekaš da dođem, ali ti vidiš ljubavi moja da ne mogu da ti dođem. Oprosti majci, jedina moja. Volim te beskrajno. Neka te Anđeli čuvaju".
Iako priznaje da je već izgubila nadu da će ubica njenog deteta ikada biti pronađen, tračak nade daje joj upravo taj DNK koji postoji u bazi.
- Govorili su mi da treba još nešto da se uradi da bi se uhvatio osumnjičeni i uporedili DNK uzorci. Znači, ispada da treba još nečija majka da zakuka da bih ja saznala ko je i zašto ubio moje dete. To je zaista strašno - gutajući knedlu nastavlja Svetlana. - Ono što mi je čudno, to je što nikada nismo videli tu dokumentaciju. Moja sestra je videla obdukcioni nalaz, a kada je forenzičar iz Novog Sada tražio na uvid predmet, nije mogao da ga dobije. Ne znam ni ko sada vodi taj slučaj, koji očigledno skuplja prašinu u nekoj od fioka tužilaštva. Mislim da niko normalan tako brutalan zločin ne bi zataškao, ali su na samom startu učinjeni propusti, koji se ne mogu ispraviti. Ako ne pred zakonom, sigurno će pred Bogom odgovarati za ono šta je uradio mom detetu. Dok sam živa nadaću se da ću saznati istinu, ako ne, onda će mi valjda moja Milica reći.
Da je nerazjašnjeno ubistvo Milice Barašin presedan i poraz za celo naše društvo smatra detektiv Uglješa Grgur iz Novog Sada, koji je ponudio pomoć majci u rasvetljavanju slučaja.
- Apelujem na policiju, tužilaštvo, političare, javnost da se reše svi teški slučajevi. Prosto ne mogu da verujem da je dete zaklano ispred kućnog praga, da postoji DNK ubice i da to nije rešeno - poručuje Grgur. - Uvek ću govoriti o tome, pa i u Narodnoj skupštini gde sam poslanik, razgovaraću sa ministrom policije, jer zaista mislim da je sramota za sve nas da to tako ostane. Kada god mogu, podsećaću na ovaj slučaj, jer on ne sme da bude zaboravljen. Neko ko je tako svirepo ubio dete ne sme da prođe bez kazne.