KAKVA JE OVO STRAHOTA: Ubica Uroš Blažić celo selo zavio u crno (FOTO)
MALO Orašje postalo je za noć velika tuga. Ovo maleno selo na obodu Smedereva, na granici sa susednom Dubonom, gde je ubica započeo krvavi i sumanuti pohod smrti, izgubilo je u trenu pet mladih duša. Uroš Blažić, koji se pojavio niotkuda u noći, zaustavio je automobil pored mesta gde su mladići i devojke slavili rođenje dva deteta u selu. Naredio im je da legnu i potom ih pokosio rafalnom paljbom iz "kalašnjikova". Zasuo ih večnim mrakom. Sudbina je izabrala ko će da umre, a ko da preživi.
Foto N. Živanović
Lazar Milovanović (20), Aleksandar Mitrović (15), Marko Mitrović (18), Nemanja Stevanović (21) i Nikola Milić (15) smrtno su pogođeni. Još šestoro mladih ljudi teško je ranjeno. Nekima se lekari i dalje bore za život, ali u Malom Orašju života kao da više nema.
Jutro nakon masakra jedva da se razdanilo, ali kao da nije ni svanulo. Nema ni čoveka. Ili su u kućama, ili u bolnicama. Najužasnija je tišina koja se prolama kroz selo.
Ravni gaj, spomenik i šuma pokraj seoskog fudbalskog terena na izlazu iz sela, poprište je užasnog zločina.
Ovde su se, dan uoči Dana žalosti koji nailaze zbog masakra u Beogradu, okupili momci i devojke. Drugari, skoro svi iz istog sokaka. Braća po stričevima, ujacima, braća po mestu rođenja. Vršnjaci. Prijatelji. Fudbaleri. Deca, njih petnaestak, došla da proslave, jer se drugaru rodio sestrić.
- Unuk zove mog sina telefonom, kaže mu: "Tata, dođi, ja umirem!" - kaže Dobrica Ilić, čiji je unuk Nemanja srećom preživeo noć, dok mu sećanje na jezivu rečenicu od prethodne večeri tera krupne suze niz staračko lice. - Je li možete ljudi da zamislite? Došao je po mog mlađeg unuka, zovu mene, kažu tamo je masakr. Nijedan uspravan nije bio, sve je ležalo po zemlji. Kažu, izašao čovek iz auta, rekao lezite, oni su polegali i on je pucao nemilice. Unuk je svestan, operisan, stabilan. Ranjen je u rame, kuk i koleno.
Policija obezbeđuje mesto gde su ubijena deca. Niko ne može da priđe.
- Sine, sine, sine... Zašto? Zašto moj sine? Nikad da te ne vidim! Šta uradi, ubica - kuka majka kroz muk oko sebe. Odmah su je odveli.
- Nemojte, prizor je užasan - zastrašuje policajac svakoga ko bi da priđe. Rodbinu posebno.
- Molim vas, samo da priđem, malo - moli sestra ubijenog Lazara.
Tu je njegov automobil ostao nakon zločina. Izrešetan. Pita, može li bar automobil da odveze. Ne daju ni to. Čekaju se forenzičari da uviđaj počne. Priča kako je njen Lazar bio momak Kristini Panić, devojci ubijenoj iste noći u Duboni. Mislila je da su bili zajedno. Nisu, ali su zajedno nestali zauvek.
Došla je još jedna sestra da vidi mesto gde joj je streljan brat od ujaka. Jeca, guši se, nosi sliku i sveću da upali. Policajci je mole, zaustavljaju, knedla i njima stoji u grlu. Teško je podneti tu teskobu koja se nadvila nad pejzažom.
Kakva je ovo strahota
- Radio sam na pumpi kad je ušla rođaka i rekla mi: "Nema više našeg Laze". Pao sam u nesvest. Još ne mogu da se osvestim, da poverujem. Šta se ovo dešava? Je li ovo neko režirao, je li ovo neko organizovao, jer ovolike žrtve, mlade, prvo u Beogradu, sad i u našem mirnom selu slučajno krvare? Ovo mora da stane. Država mora ovome da stane na put. Kakva se ovo strahota vije nad našom Srbijom - uznemireno nam govori Željko Stevanović, koji je bez ikakvog razloga ostao bez dva brata.
Za njom dolazi i njen brat. Oni se ovde zovu braćom i sestrama, nije bitno po kome, svi su familija.
- Stradao mi je brat od ujaka. Živi 200 metara od mene, rođenijeg nisam imao. Krenuo sam da ispratim devojku. Vidim sve prepuno policije. Ništa nisam znao. Čujem, tvoj Laza ranjen, mrtvih ima. Zvao sam Lazu, prekinuo vezu. Zovem opet, a drugar se javlja na telefon. Kaže, ne zovi, čovek je izašao, pucao na nas.. Sačuvaj bože, tuga - govori užasnuto Mihailo Mihailović.
Šta je ubicu zaustavilo kod šume u Malom Orašju i nateralo na nezapamćeni zločin, zasad je misterija. Niko u selu nema odgovor na pitanje zašto se ubica odlučio da baš njih zavije u crno.
Marko Mitrović i Petar Mitrovića, braća od stričeva. Marko je mrtav, Petar se bori kao lav. Da preživi.
Za život se bori i šesnaestogodišnja Anđela Stevanović iz Orašja. I još četvoro njih koji su ranjeni.
Samo je jedna ekipa Hitne pomoći došla. Čekali su dugo, previše. Ko je mogao, zvao je telefonom svoje u pomoć. Očevi su ih vozili.
Troje su uspeli nekako da pobegnu.
- Moj brat nije - kaže Željko Stevanović, brat od strica Nemanje Stevanovića.